Poslednjih godina, sirak postaje sve popularnija kultura među poljoprivrednicima zbog svoje otpornosti na sušu i visoke temperature. Njegova cena iznosi 33 dinara po kilogramu, što ga čini skupljim od kukuruza, čija cena trenutno iznosi 24 dinara. Iako su troškovi setve sirka nešto niži zahvaljujući jeftinijem semenu i manjoj količini koja je potrebna, poljoprivrednici se sve više okreću ovoj biljci.
Ratar iz Bačkog Petrovca, Daniel Spevak, nedavno je posadio sirak zrnaš i očekuje dobar rod. Pre dve godine, sejao je sirak metlaš, ali je primetio da na tržištu više nema potražnje za metlicama. „Sada sejem sirak zrnaš, koji se koristi u stočnoj hrani i u potpunosti zamenjuje kukuruz. Zrno sadrži visok procenat proteina i skroba, što ga čini odličnom stočnom hranom“, ističe Spevak. Takođe, napominje da sirak nije podložan napadima kukuruzne zlatice, što dodatno povećava njegovu vrednost.
Prema Spevaku, sirak se seje nešto kasnije od kukuruza, ali se ranije žanje. Njegova otpornost na tropsku klimu čini ga idealnim izborom za područja sa otežanim uslovima. U prošloj godini, Spevak je imao prinos od oko pet tona sirka po hektaru, što je solidan rezultat, s obzirom na to da je prinos kukuruza bio loš zbog suve i tople klime.
Dr Vladimir Sikora sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo objašnjava da se sirak gaji u više agronomskih formi, zavisno od njegove namene. Sirak metlaš se koristi kao sirovina za metlarsku industriju, dok se sirak zrnaš koristi kao stočna hrana. U Vojvodini, sirak se seje na severu, u regionima Kanjiža–Senta, i u Južnobačkom okrugu, ali podaci o površinama pod ovom kulturom nisu pouzdani.
Poljoprivrednici traže alternativne biljke zbog klimatskih promena, a sirak se sve više koristi kao zamena za kukuruz, posebno na područjima sa lošijim kvalitetom zemljišta. U sušnim regionima, površine pod sirkom se iz godine u godinu povećavaju, jer se prinosi kukuruza ne mogu postići.
Sirak se gaji zbog zrna koje se koristi u krmnim smešama, a njegova proizvodnja u stresnim uslovima može doneti prinos od pet do šest tona po hektaru. Krmni i silažni sirkovi su veoma cenjeni kod stočara, a posebno su značajni u regionima gde je proizvodnja kabaste stočne hrane otežana.
Zanimljivo je da se u poslednje vreme povećava interesovanje za sirak koji daje veliku količinu biomase, što ga čini privlačnim za biogasne stanice. Očekuje se da će proizvodnja ovih siraka postajati sve važnija kako se tržište razvija, a poljoprivrednici se sve više suočavaju sa izazovima klimatskih promena.
