Lepe Radić – mlada heroina Drugog svetskog rata

Lepe Radić se rodila 19. decembra 1925. godine u selu Gašnici, kod Bosanske Gradiške. Bila je hrabra i odlučna devojka koja je svoj život dala braneći slobodu i svoj narod. Završila je zanatsku školu u Gradišci i postala deo borbe protiv ustaša i nacista.

Kao članica partizanskog odreda, Lepa je učestvovala u proboju obruča na Kozari, a kasnije se sa svojim saborcima preselila u Podrgmeč. U vreme neprijateljske ofanzive u februaru 1943. godine, bila je zadužena za prenos srpskih ranjenika i organizaciju zbega u Grmeču. Bez predaha je brinula o ljudima, pružala im podršku i hrabrila ih u teškim trenucima.

Njena hrabrost došla je do izražaja kada su nemački vojnici napali partizane, a Lepa je hrabro stala u odbranu svojih saboraca. Ispalila je sve metke iz svog oružja i junački se borila protiv neprijatelja. Nažalost, Nemci su je savladali i zlostavljali pre nego što su je doveli pred vešala u Bosanskoj Krupi.

Pre nego što će biti pogubljena, Lepa je uputila snažnu poruku narodu da se bori za slobodu i da ne dopusti zlikovcima da ih porobe. Odbila je da izda svoj narod i svoje saborce, što je pokazalo njenu nepokolebljivu hrabrost i odanost. Na dan njene egzekucije, 11. februara 1943. godine, Lepa je imala samo 17 godina.

Nakon smrti, Lepe Radić je posthumno proglašena za narodnog heroja, kao najmlađi narodni heroj Potkozarja. Ime Lepe Radić se danas ponosno nosi u Gradišci, gde se ulica, predškolska ustanova i kulturno-umetničko društvo takođe nose njeno ime.

Lepe Radić je simbol hrabrosti, odlučnosti i žrtvovanja za slobodu i borbu protiv nepravde. Njen primer treba da bude podsticaj svima da se bore za svoja uverenja i vrednosti, i da se ne plaše da se suprotstave tiraniji i zlu. Neka se njena hrabrost i spremnost na žrtvu nikada ne zaborave, već neka budu inspiracija za sve generacije koje dolaze.