Branko Pušica bio je poznat po problematičnom ponašanju i najavljivao je zločin, no niko iz njegove okoline nije reagovao na znakove upozorenja. Njegova supruga je plakala pred zločin, ali to nije ispitano tokom suđenja. Nažalost, 31. decembra 2024. godine, Pušica je ubio Ivanu Novaković i njenog supruga Predraga u kafiću u Arilju. Njihova majka, Gorica Blagojević, svedoči o tragičnom događaju i posljedicama koje su usledile.
Gorica se prisetila trenutka kada je saznala za zločin. Njena ćerka Ivana i Predrag otišli su u kafić, a ona je čula sirene hitne pomoći. U početku nije verovala da se dogodila pucnjava, ali kada je saznala da su njeni najmiliji ubijeni, bila je u šoku. U tom trenutku, kako opisuje, čula je Jeleninu kuknjavu i videla sanitetska vozila. Informacija o smrti Ivane i Peđe bila je previše teška za prihvatanje, a Gorica je izgubila svaku nadu.
U bolnici u Užicu, lekari su se borili za život Ivane, koja je imala četiri prostrelne rane. Gorica je mislila da je reanimacija uspela, ali je na kraju saznala da nisu mogli ništa učiniti. Osećaj bespomoćnosti bio je ogroman, a smrt njene dece ostavila je duboke rane u porodici.
Gorica navodi da je Pušica bio poznat po nasilnom ponašanju i da je pre ubistva govorio svojim prijateljima o svojim namerama. Njegov zločin je, prema rečima Gorice, bio rezultat mržnje i ljubomore, a ona se pita zašto niko nije reagovao. Tokom suđenja, ona se osećala kao da nije postojala, iako je tražila da postane svedok.
Pušica je osuđen na 20 godina zatvora, što je Gorica smatrala nepravednim s obzirom na težinu njegovih dela. Ona naglašava da su životi Ivane i Predraga vredeli više od devet godina zatvora, koliko je zapravo iznosila presuda. Pušica, koji je imao problema sa zakonom, nije bio dovoljno ozbiljno shvaćen pre nego što je počinio zločin.
Ova tragedija nije samo uzela živote dvoje mladih ljudi, već je ostavila dvoje male dece bez roditelja. Gorica izražava zabrinutost kako će njena unučad moći da žive sa svesnošću o onome što se dogodilo. Oni su ostali bez oba roditelja u trenutku kada su trebali da slave Novu godinu.
Na suđenju je Gorica primetila da se sudija fokusirao na olakšavajuće okolnosti za Pušicu, dok su žrtve bile gotovo zaboravljene. Gorica je naglasila da je zločin izvršen iz niskih pobuda i da je sud trebao da prepozna ozbiljnost situacije. Pušica je bio svesno orijentisan na bežanje nakon ubistva, a njegova supruga je bila svedok njegovog ponašanja.
Gorica se takođe osvrnula na to da su se incidenti u životu Pušice često ignorisali. Prema njenim rečima, on je bio poznat po nasilnom ponašanju i pre ubistva je nekoliko puta imao sukobe sa zakonom. Njegova mržnja prema Ivani i Peđi počela je kada je uhvaćen u krađi, a njihova porodica je bila svesna njegovih pretnji.
Na kraju, Gorica izražava svoju tugu i bes zbog pravde koja nije zadovoljena. Njena porodica se nalazi u procesu izlečenja od gubitka, a ona se nada da će pravda jednog dana biti zadovoljena. Smatra da je važno da se ovakvi zločini ne zaborave i da se spreče slični incidenti u budućnosti. S obzirom na sve što su prošli, Gorica i njena porodica nastavljaju da se bore za istinu i pravdu.
