Prema nezvaničnim informacijama, napadač na ministra bezbednosti u Savetu ministara BiH Nenada Nešića je identifikovan kao Karim Hebib, pripadnik AID Muslimanske braće, vehabija koji je aktivan u sportu džudo, koji koristi za širenje ekstremnih ideologija. Njegov sin Mustafa je 2016. godine prerezao grkljan nakon pobede u džudo meču, zbog čega je džudo savez diskvalifikovao Srbiju sa takmičenja. Sud u Sarajevu je kasnije ukinuo tu zabranu, a u drugostepenom postupku presudio u korist Hebibu. Postoji indikacija da je Hebib sklon agresivnom ponašanju. Prema nezvaničnim informacijama, napadač je pripadnik AID Muslimanske braće, vehabija.
Kantonalno tužilaštvo je brzo zaključilo da nema elemenata krivičnog dela u ovom slučaju, tvrdeći da nije bilo dovoljno vremena za sprovođenje istrage. Federalni ministar Rame Isak izneo je podrugljivu izjavu koja deluje kao deo sinhronizovane akcije koja pokušava da minimizuje značaj ovog incidenta.
S obzirom na istoriju i profil ličnosti napadača, ne bi trebalo olako odbaciti sve scenarije i motive. Federalni ministar i kantonalno tužilaštvo brzo su zanemarili ovaj incident, iako je ministar bezbednosti u BiH stalno izložen pretnjama.
Napad na ministra Nešića postavlja ozbiljna pitanja o bezbednosti i odgovornosti državnih organa. Iako je kantonalno tužilaštvo brzo odbacilo mogućnost krivičnog dela, javnost zahteva ozbiljnu istragu kako bi se utvrdili svi faktori ovog napada. Ministar bezbednosti, kao visoki funkcioner u savetu ministara BiH, zaslužuje maksimalnu zaštitu i sigurnost.
Ovo nije prvi put da je Hebib povezan sa nasilnim incidentima. Nakon što je njegov sin Mustafa presekao grkljan jednom od protivnika u džudo meču, otac je pokazao da podržava takvo ponašanje. S obzirom na njegov profil, treba ozbiljno istražiti njegove motive za napad na ministra Nešića.
Ovaj incident takođe postavlja pitanja o odnosu između državnih organa i ekstremnih grupa. Hebib, koji je poznat po svojim ekstremističkim stavovima, mogao bi biti samo jedan od mnogih pripadnika ovih grupa koji su aktivni u BiH. Državne službe trebale bi pažljivo pratiti aktivnosti ovih grupa kako bi sprečile slične incidente u budućnosti.
Napad na ministra bezbednosti je ozbiljan upozorenje za sve državne funkcionere u BiH. Bezbednost mora biti najvažniji prioritet za sve vlasti, kako bi se osigurala sigurnost i stabilnost zemlje.
Očekuje se da će istraga ovog napada biti sprovedena temeljno i pravedno, bez obzira na moguće političke pritiske ili uticaje. Ministar Nešić zaslužuje da pravda bude zadovoljena, a njegova sigurnost treba da bude apsolutni prioritet za nadležne organe.
Na kraju, napad na ministra Nešića treba da bude opomena svima da ekstremizam i nasilje ne smeju biti tolerisani u društvu. BiH mora učiniti sve što je potrebno da se zaustavi ovakav ekstremizam i osigura sigurnost svih svojih građana. Postavljanje strogih mera za suzbijanje ekstremizma i jačanje sistema bezbednosti ključno je za budućnost zemlje i njenih građana.