U poslednjim danima, Srbija je pokazala svoju stabilnost kao atraktivna destinacija za strana ulaganja. Ministarstvo finansija je u petak emitovalo državne obveznice u vrednosti od 250 miliona evra, a u ponedeljak je dodatno plasirano 35 milijardi dinara u obliku petogodišnjih obveznica. Obe emisije su rasprodate, s tim da je potražnja premašila ponudu za 87%, što ukazuje na značajan interes investitora.
U petak je takođe objavljeno da je agencija Fič potvrdila kreditni rejting Srbije na BB+, iako nije na nivou investicionog razreda. Ipak, „pozitivan izgled“ za potencijalno poboljšanje rejtinga je dobar signal za globalne investitore, koji sve više gledaju ka Srbiji kao na pouzdanu destinaciju za ulaganje.
Kamatne stope koje Srbija nudi na nove obveznice su prilično atraktivne, s izvršnim stopama od 4,99% za obveznice denominovane u evrima i 4,49% za one u domaćoj valuti. Ove stope su privukle investitore, a obim ponude je bio najveći u poslednjih nekoliko meseci. U prethodnim emisijama, Srbija je imala znatno manju potražnju, što dodatno ukazuje na poboljšanje tržišnih uslova.
Analizirajući kretanje kamatnih stopa, primećuje se da su kamate na obveznice u dinarima opale, dok su u evrima porasle. Na primer, kamata na dugoročne obveznice u dinarima pala je sa 6,2% na 5,16% tokom poslednjih nekoliko meseci, dok su kamate na obveznice u evrima porasle sa 2,5% na 4,99%.
Iako su kamate atraktivne, domaći finansijski stručnjaci izražavaju zabrinutost zbog činjenice da većinu ovih obveznica kupuju strana lica i domaće banke sa stranim vlasnicima. Prema rečima Nikole Pejovića, osnivača Lean Finance, to je šteta jer bi domaći investitori mogli imati koristi od ovih emisija. On ističe da bi, da se dugoročno zadužujemo, bolje bilo da većina poverilaca budu domaći investitori, što bi smanjilo pritisak na državu u slučaju krize.
Nenad Gujaničić iz Momentum sekjuritisa se slaže da bi veće angažovanje domaćih investitora doprinelo većoj otpornosti u kriznim situacijama. On naglašava da bi to takođe omogućilo građanima da imaju veći uvid i kontrolu nad načinom trošenja tih sredstava.
U prethodnoj sezoni, domaće obveznice su nosile godišnji prinos od 5-6%, ali su prilike za angažovanje građana propuštene. S obzirom na to da je veliki deo državnog duga u evroobveznicama, domaći investitori su ostali isključeni iz ovog procesa.
U zaključku, Srbija se nalazi na pragu značajnog finansijskog razvoja, ali je važno da se obezbedi veće uključivanje domaćih investitora kako bi se stvorila otpornija ekonomija i osiguralo da domaći građani imaju koristi od stabilnosti koju tržište pruža.
