Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, istakla je značajan napredak Srbije u oblasti energetske sigurnosti tokom protekle četiri godine. Ova poboljšanja su postignuta uprkos izazovima koje donose geopolitičke tenzije i istorijski problemi. Građani Srbije nisu osetili teške posledice energetske krize, za razliku od mnogih drugih evropskih zemalja, gde su se formirali redovi za gorivo i došlo do različitih restrikcija. Čak ni sankcije prema kompaniji NIS, koja se nalazi između dve velike svetske sile, nisu se negativno odrazile na svakodnevni život građana.
Jedan od ključnih faktora koji je pomogao Srbiji da izbegne ozbiljne posledice energetske krize jeste stabilnost energetskog sistema i proaktivno planiranje državnog rukovodstva. Ove strategije su omogućile Srbiji da pomogne susednim zemljama u teškim situacijama, snabdevajući ih električnom energijom kada je to bilo potrebno. Ministarka je naglasila da je povećanje regionalne povezanosti jedan od najvažnijih ciljeva Srbije.
Đedović Handanović je takođe ukazala na značaj izgradnje novih proizvodnih kapaciteta i jačanje elektroenergetskih i gasnih interkonekcija. Ona je učestvovala na konferenciji pod nazivom „BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori“, gde je naglasila da energetska sigurnost zavisi od povezanosti sa susednim zemljama i funkcionisanja regionalnog i evropskog tržišta. Srbija već ima veliki broj elektroenergetskih interkonekcija, a planira da poveća prekogranične kapacitete sa trenutnih 4.000 na 6.000 megavata.
Kada se osvrnula na proteklih četiri godine, ministarka je istakla da su se značajno smanjili nedostaci u oblasti energetske sigurnosti. Srbija je diversifikovala pravce snabdevanja gasom i izgradila nove kapacitete za proizvodnju električne energije. Instalirani kapaciteti iz obnovljivih izvora, kao što su solarna i vetroelektrična energija, povećani su više od tri puta, što predstavlja značajan korak napred.
Osim toga, Srbija je ukinula moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, otvarajući mogućnost da nuklearna energija postane deo budućeg energetskog miksa. Završetak prve faze nuklearnog programa planiran je za sredinu 2027. godine. Ministarka je takođe najavila završetak pregovora sa Svetskom bankom o finansiranju novog gasnog programa, koji će se fokusirati na jačanje unutrašnje gasne infrastrukture i transport prirodnog gasa.
U vezi sa obnovljivim izvorima energije, ministarka je istakla da su aukcije za dodelu tržišnih premija već počele da daju rezultate. Kroz dva kruga aukcija, Srbija je dobila 17 novih vetroparkova i solarnih elektrana, od kojih je osam već u mreži. Planira se dalja izgradnja elektroenergetskih koridora sa susednim zemljama, uključujući Centralnobalkanski i Transbalkanski koridor, čime će se poboljšati povezanost regiona sa Italijom putem podmorskog kabla.
Radovi na gasnoj interkonekciji sa Severnom Makedonijom biće uskoro započeti, dok se radi i na povezivanju sa Rumunijom. Ministarka je naglasila važnost diversifikacije pravaca snabdevanja naftom, kao i razvoja južnih ruta koje bi omogućile veću razmenu naftnih derivata.
Srbija teži bržem povezivanju sa evropskim energetskim tržištem i već je ispunila regulatorne preduslove za spajanje tržišta električne energije. Cilj je da se do 2028. godine postigne spajanje tržišta. U saradnji sa Grčkom, Severnom Makedonijom i Bugarskom razvija se regionalna inicijativa koja uključuje operatore prenosnih i transportnih sistema električne energije i gasa.
Ministarka je naglasila da oslanjanje na jednog dobavljača nosi rizike, pa je važno obezbediti infrastrukturu koja omogućava pristup različitim izvorima snabdevanja. Srbija je, kao i mnoge evropske zemlje, imala dugogodišnje partnerstvo sa Rusijom u oblasti energetike, ali se geopolitičke okolnosti promenile. Srbija, kako je istakla, ide svojim putem u najboljem interesu svojih građana, fokusirajući se na diversifikaciju snabdevanja.
Što se tiče saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama, ministarka je ukazala na potencijal projekta reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“, koji bi mogao značajno doprineti energetskoj sigurnosti celog regiona. Ovaj projekat, koji se razvija u okviru sporazuma o strateškoj saradnji sa SAD, može postati ključni faktor u jačanju kapaciteta za skladištenje energije i saradnje sa susednim zemljama.
