Prosečna cena vikendica prometovanih u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine iznosila je 35.523 evra, dok je medijalna cena bila 30.000 evra. U poređenju sa istim periodom prošle godine, prosečna cena porasla je za 18,21 odsto, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Međutim, važno je napomenuti da se ovi podaci moraju posmatrati sa određenom rezervom, jer tržište vikendica u Srbiji ima relativno mali broj transakcija.
Licencirani procenitelj nekretnina Milić Đoković objašnjava da mala stopa prometa može uzrokovati značajne promene u prosečnoj ceni kada se pojave nekretnine sa ekstremno visokim ili niskim cenama. Na primer, ako se u skupu od 100 vikendica pojavi samo nekoliko skupljih, to može značajno uticati na prosek.
Statistička analiza RGZ-a uključuje vikendice sa površinom zemljišta većom od 20 kvadratnih metara, gde je vrsta pravnog posla kupoprodaja. Kada se posmatraju cene po gradovima, najviša prosečna cena vikendica u prvom polugodištu zabeležena je u Novom Sadu, koja iznosi 90.678 evra, sa medijalnom cenom od 95.000 evra. Prosečna cena u Novom Sadu je 19,99 odsto viša nego u istom periodu prošle godine.
Sopot i Sremski Karlovci se takođe ističu, sa prosečnim cenama od 77.222 evra i 71.244 evra, redom. Sremski Karlovci su zabeležili najveći međugodišnji rast cene od čak 105,42 odsto. U Irigu, prosečna cena vikendice iznosila je 50.600 evra, uz rast od 95,30 odsto, dok je u Grockoj prosečna cena dostigla 52.750 evra, što predstavlja porast od 63,36 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći broj prodatih vikendica bio je u Inđiji.
Đoković smatra da rast cena u Sremskim Karlovcima i Irigu nije iznenađenje, s obzirom na njihov položaj između Beograda i Novog Sada, kao i na popularnost Fruške gore. On naglašava da će blizina velikih gradova biti ključni faktor u budućoj potražnji za vikendicama. Fruška gora se sve više prepoznaje kao oaza između dva velika grada, a slična situacija se može primetiti i u okolini drugih većih gradova.
Promena namene vikendica, gde deo kupaca više ne smatra vikendicu samo mestom za povremeni odmor, već alternativom za život, takođe utiče na potražnju. Život u gradu postaje sve skuplji, a hibridni način rada omogućava ljudima da traže nekretnine izvan urbanih sredina. Mnogi se odlučuju za kupovinu vikendica kao kuća za život, s obzirom na povoljnije stambene kredite za mlade.
U tom kontekstu, infrastruktura postaje ključni faktor, posebno u prigradskim i ruralnim područjima. Đoković ističe da je osnovna infrastruktura, kao što su struja, voda i putevi, od vitalnog značaja za ljude koji žele da žive u vikendicama. U udaljenijim područjima, gde je infrastruktura slabije razvijena, svakodnevno funkcionisanje može biti otežano.
Kada je reč o izboru između kuće i apartmana za vikendicu, Đoković napominje da ne postoji univerzalno pravilo. Kuće nude veći komfor i dodatne mogućnosti, ali zahtevaju veća ulaganja i održavanje. S druge strane, apartmani su jednostavniji za održavanje, ali nude manji komfor.
Pre nego što se odluče za kupovinu vikendice, kupci bi trebali da razmotre sve troškove, uključujući i troškove održavanja. Ako se vikendica koristi samo nekoliko puta godišnje, to može biti neisplativa investicija. Na kraju, Đoković naglašava važnost realne procene kako bi se osiguralo da kupovina donosi dugoročne koristi.
U zaključku, tržište vikendica u Srbiji se sve više razvija, a potražnja raste zbog promena u načinu života i blizine velikim gradovima. Očekuje se da će se tržište fokusirati na atraktivne lokacije, dok će manje dostupne nekretnine zadržati niže cene.
