Iako je Srbija tehnički spremna za otvaranje novih klastera u procesu evropskih integracija, napredovanje zavisi od odluka država članica Evropske unije, od kojih neke još uvek imaju rezerve. Poseban izazov za Srbiju predstavlja Klaster 6, jer Poglavlje 31 zahteva usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa EU.
Nakon što su usvojene izmene pravosudnih zakona, u Briselu se razmatra mogućnost da Beograd dobije pozitivan signal za nastavak evropskih integracija. U međuvremenu, novo šestomesečno predsedavanje Savetom Evropske unije, koje je preuzela Irska, postavlja proces proširenja kao jedan od prioriteta tokom svog mandata.
Potez koji je povučen u Beogradu ponovo je pokrenuo razgovore u Briselu. Nakon usklađivanja seta pravosudnih zakona sa preporukama Venecijanske komisije, evropski pravac Srbije i dalje prati duga lista obaveza koje tek treba ispuniti. Ipak, na tom putu iz Unije uskoro bi moglo da se upali zeleno svetlo za nastavak evrointegracija. Ključne reforme koje bi mogle dovesti do ozbiljnijeg napretka u pregovorima tek predstoje, ističe Miloš Pavković iz Centra za evropske politike.
Fokus je, kako dodaje Pavković, na preporukama OEBS-ove posmatračke misije ODIHR, posebno na reviziji biračkog spiska, formiranju Saveta regulatornog tela za medije, kao i na niz drugih preporuka koje se tiču izbornog dana, kampanje i predizbornih aktivnosti. U Briselu se najviše razgovara o potencijalnom otvaranju novog klastera, posebno Klastera 3, dok postoje i rasprave o Klasteru 5, s obzirom na to da je Srbija tehnički spremna i za otvaranje tog klastera.
Otvaranje bilo kog klastera, podseća nekadašnja ambasadorka Branka Latinović, zavisi isključivo od država članica EU. Ambasadorke i ambasadori zemalja članica razmatraju ovo pitanje, a trenutno se čini da još uvek neki članovi EU imaju rezerve prema otvaranju Klastera 3.
U međuvremenu, Klaster 6, iako najlakši za mnoge države kandidate jer ima samo dva poglavlja, predstavlja jedan od najtežih i najzahtevnijih izazova za Srbiju zbog Poglavlja 31, koje zahteva usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa EU. „U teoriji to nije nemoguće. Stvar je u tome da li će se vlada i administracija pripremiti“, objašnjava Pavković.
Ipak, postoje i mnoge teškoće vezane za proceduralna pitanja. Latinović ukazuje na problem koji se odnosi na zapisnik iz 2014. godine, koji još uvek nije dobijen, a bez kojeg se ne može otvoriti to poglavlje. Kada se to poglavlje otvori, potrebno je raditi na njegovom zatvaranju.
Irska, koja je preuzela predsedavanje Savetom EU, ima ključnu ulogu u olakšavanju pregovora. Ambasadorka Irske naglašava da proces proširenja ostaje prioritet tokom njenog mandata, a Plan rasta za Zapadni Balkan je najvažniji instrument proširenja za zemlje kandidate iz regiona. „Verujemo da Srbija od svih država Zapadnog Balkana ima kapacitet i želimo da vidimo otvaranje klastera i aktivne pregovore“, dodaje ona.
Evropska komisija će, prema rečima sagovornika, napredak Srbije na putu ka EU meriti isključivo kroz sprovedene reforme. Na listi prioriteta ostaju preporuke ODIHR-a, uređivanje biračkog spiska, izbor Saveta REM-a, kao i ispunjavanje preostalih obaveza iz Plana rasta, od kojih zavisi i povlačenje evropskih sredstava.
S obzirom na sve ove izazove i mogućnosti, Srbija nastavlja da teži ka članstvu u Evropskoj uniji, dok se očekuje da će napredak zavisiti od sposobnosti da ispuni postavljene uslove i obaveze.
