Ova godina u poljoprivredi Srbije donosi optimizam, ali i izazove. Tokom prvog poluvremena sezone, rod voćnih kultura je bio izvanredan, dok se drugo poluvreme očekuje sa nadom u dalji rast. Prema procenama, ukupna proizvodnja voća mogla bi da premaši milion i po tona, što ukazuje na mogućnost rekordnog roda, ali i na probleme koje prevelika količina može doneti.
Vremenske prilike su bile povoljne za voće, ali su veliki proizvođači suočeni s problemima u otkupu. Agroekonomista Milan Prostran ističe da se u neoliberalnom tržištu cene voća određuju prema globalnim trendovima, što često ne odgovara domaćim proizvođačima. Naime, prevelika ponuda može smanjiti otkupne cene, čime se smanjuje mogućnost povraćaja uloženih sredstava. Ipak, Prostran je optimističan kada govori o vrednosti poljoprivrede koja će uticati na bruto domaći proizvod i smanjiti potrebu za uvozom.
Prema rečima Darka Jevremovića, direktora Instituta za voćarstvo u Čačku, višak voća će pronaći svoje mesto u prehrambenoj industriji, kao što su proizvodnja rakije, vina, sokova i džemova. Otkupna cena za voće namenjeno industriji je 40 dinara po kilogramu, dok za svežu potrošnju iznosi 60 dinara. U regionu Čačka, berba kajsija je već u punom jeku, a domaćice će moći da iskoriste povoljne cene za pripremu slatka i džemova.
Na tržištu, tegle džema se prodaju po cenama od 236 do 680 dinara, što dodatno podstiče potražnju. Jevremović naglašava da će prihodi od izvoza biti značajni, ali je neizvesno kada će početi sa izvozom smrznog voća. Prevelika ponuda je snizila cene više nego što se očekivalo, a proizvođači se plaše gubitaka usled slabih prinosi iz prethodnih godina.
Profesor Nenad Magazin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu smatra da bi Srbija mogla imati jednu od najrodnijih voćarskih godina u poslednjoj deceniji. On očekuje rekordnu proizvodnju šljive, ali i niže cene zbog otežanog izvoza. Pored voćarskih kultura, žitarice su takođe postigle odlične rezultate. Prostran ističe da su sve jesenas posejane žitarice, kao što su pšenica, raž, ovas i ječam, dale dobar rod, što je podstaklo proizvođače da nastave sa setvom.
Ratarske kulture poput kukuruza, soje, šećerne repe i suncokreta izgledaju veoma dobro, što daje nadu u prehrambenu sigurnost. Prostran ukazuje na potrebu opreza s obzirom na mogućnost nepogoda i suše, ali se nada da će ova godina biti bolja od prethodnih.
Dragan Jovanović iz Aranđelovca takođe beleži odličan rod višanja, ali se suočava s problemima otkupa. Njegov hektar pod višnjama dao je 11 tona, ali je odlučio da zamrzne voće zbog niskih otkupnih cena. Prva klasa višanja košta 80 dinara po kilogramu, dok se druga klasa prodaje po ceni od 35 do 40 dinara.
Na kraju, sezona donosi i optimizam i preispitivanje. Veliki rod može biti blagoslov, ali istovremeno predstavlja izazov za proizvođače koji se bore s neizvesnošću tržišta i otkupnim cenama. Potrebno je pažljivo pratiti razvoj situacije, kako bi se iskoristile sve prilike koje ova godina može doneti srpskoj poljoprivredi.
