Do pre nekoliko godina, banatskom gološijanu pretila je opasnost od nestanka. Ova autohtona rasa živine, koja je rezultat ukrštanja erdeljskog gološijana i domaće salašarske koke, bila je na ivici da poklekne pred hibridnim rasama. Međutim, zahvaljujući odgajivaču Zoranu Demiću iz Kikinde, ova rasa je sačuvana i poslednje dve do tri godine doživljava pravu ekspanziju.
Marko Jovanović iz Radojeva, sela u Novoj Crnji, ističe da je ove godine prodao hiljadu jaja za nasad, što je nezabeleženo i pokazuje da je ova lepa i korisna rasa živine obezbedila svoje postojanje. Jovanović se bavi uzgojem ukrasne živine već pet godina, a banatski gološijani zauzimaju posebno mesto u njegovom srcu i dvorištu.
Ova rasa se odlikuje kvalitetnim mesom i nezahtevnošću. Kako objašnjava Jovanović, gološijani se hrane crvićima i travom, a posebno uživaju u slobodi. Ove ptice obožavaju boraviti napolju, bez obzira na vremenske uslove, a zatvorene gube apetit i ne nose jaja. Meso ovih koka je veoma ukusno, a petlovi mogu dostići težinu od 3,5 do 4 kilograma, dok su koke sitnije. Osim toga, gološijani su dobri nosilje, a godišnje snesu do 180 jaja.
Jovanović naglašava da su banatski gološijani dostupni u nekoliko boja, a njemu su najdraže crvene. U njegovom dvorištu ima i drugih sorti ukrasne živine, ali gološijani su kraljice jata. Njegova ljubav prema ovoj autohtonoj rasi nije jedinstvena, jer su entuzijasti formirali udruženje sa sedištem u Banatskom Karađorđevu, gde razmenjuju iskustva i učestvuju na izložbama.
Jovanović je prve piliće banatskog gološijana kupio od Zorana Demića, a sada ih uzgaja u inkubatoru kako bi osigurao da svi pilići dospeju u isto vreme. Iako je uzgoj ovih ptica zahtevan, on naglašava da ga raduje što sve više ljudi želi da ih ima u svojim dvorištima, jer to garantuje opstanak ove domaće rase.
U poslednje vreme, interesovanje za banatske gološijane raste, a Jovanović smatra da je to pozitivna stvar za očuvanje autohtonih rasa. Ovaj trend pokazuje da su ljudi sve više svesni značaja očuvanja domaćih vrsta i njihovog doprinosa biodiverzitetu.
Jovanović zaključuje da je očuvanje banatskog gološijana važno ne samo za lokalnu zajednicu, već i za celu Srbiju, jer predstavlja deo kulturnog nasleđa i tradicije. Ova rasa, koja je nekada bila na ivici izumiranja, sada zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca ima svetlu budućnost.
