Premijer Hrvatske Andrej Plenković je na svečanosti u Kninu proslavio akciju „Oluja“, nazvavši je „briljantnom vojnom pobedom i legitimnom oslobodilačkom akcijom“. Ova izjava izazvala je brojne reakcije, posebno s obzirom na kontekst etničkog čišćenja koje je pratilo ovu akciju tokom rata u Hrvatskoj devedesetih godina. Plenković je u svom govoru istakao značaj „Oluje“ za promenu odnosa snaga u Bosni i Hercegovini, kao i za sprečavanje humanitarne katastrofe u Bihaću.
U svom govoru, Plenković je naglasio da „Oluja“ nije bila samo vojna operacija, već ključna tačka koja je oblikovala savremenu hrvatsku istoriju. On je istakao da Hrvatska više nikada neće biti nespremna ili nezaštićena, pozivajući se na načelo kako se mir može obezbediti samo ako smo sposobni da ga branimo. Ovo je, međutim, izazvalo kritike i zabrinutosti među onima koji smatraju da ovakva retorika može dodatno polarizovati društvo i izazvati tenzije u regionu.
Ministar odbrane Ivan Anušić takođe je izrazio svoj entuzijazam prema „Oluji“, rekavši da mu je žao što lično nije učestvovao u ovoj akciji. Ovi komentari dolaze u trenutku kada je Hrvatska suočena sa pitanjem naoružavanja, s obzirom na preporuke NATO-a da članice izdvajaju pet odsto svog bruto domaćeg proizvoda za ove svrhe.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović kritikovao je ovu inicijativu, ukazujući na potencijalne finansijske interese velikih igrača i na opasnost da novac hrvatskih građana završi u džepovima stranih proizvođača oružja. Milanović je postavio pitanje fer igre kada su u pitanju vojne nabavke, posebno u svetlu naoružavanja Srbije uz pomoć nekih od formalnih saveznika Hrvatske, što je nazvao neprihvatljivim.
U svom govoru, Milanović je takođe izneo stavove o istorijskoj interpretaciji događaja iz prošlosti, naglašavajući da Knin nije bio srce pobune protiv hrvatske države, već da su uzroci te pobune dolazili iz Beograda. On je dodao da nije nužno da svi vide istoriju na isti način, iako je njegova perspektiva, kao predsednika, prožeta ličnim i nacionalnim osećanjima.
S obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti, Plenković je naglasio važnost stabilnosti i sigurnosti, ukazujući na pretnje koje dolaze iz raznih delova sveta, poput ruske agresije na Ukrajinu. On je rekao da Hrvatska ne namerava da se takmiči u naoružanju, ali se neće plašiti odgovoriti na svaku pretnju. Ova izjava ukazuje na sve veću militarizaciju i potrebu za sigurnosnim strategijama u regionu.
Na svečanosti u Kninu, koja je bila prožeta patriotskim sentimentima, Plenković je takođe ukazao na važnost sećanja na žrtve rata, dok su neki kritičari smatrali da se ovakve proslave više fokusiraju na glorifikaciju vojne akcije nego na priznavanje patnji i stradanja civilnog stanovništva.
Kritičari su upozorili na opasnosti ovakve retorike, naglašavajući da bi proslava „Oluje“ mogla dodatno podeliti društvo i otežati proces pomirenja sa susednim zemljama, posebno sa Srbijom. U svetlu ovih događaja, jasno je da Hrvatska i dalje nosi težinu svoje ratne prošlosti i da se suočava s izazovima kako da izgradi budućnost zasnovanu na miru i saradnji.
Ova situacija ukazuje na složenost hrvatskog identiteta i nacionalnog narativa, gde se istorijski događaji interpretiraju na različite načine, što otežava proces izgradnje zajedničkog evropskog identiteta i stabilnosti u regionu. U narednim danima, očekuje se da će se debate o „Oluji“ i njenim posljedicama nastaviti, dok hrvatsko društvo nastoji da pronađe ravnotežu između sećanja na prošlost i izgradnje budućnosti.
