Građani Srbije, zajedno sa pripadnicima dijaspore, sve više ulažu u nekretnine u Grčkoj, a posebno na severu zemlje, što je dovelo do značajnog porasta cena. Od 2020. godine, cene stanova u popularnim grčkim destinacijama porasle su za najmanje 50%. Nenad Marinković, suvlasnik turističke agencije, naglašava da tržište na Halkidikiju i u okolini Soluna beleži kontinuirani rast, sa godišnjim povećanjem cena od 10 do 15%.
Interesovanje kupaca iz Srbije, ali i iz drugih zemalja, kao što su Rusija i Ukrajina, dodatno je povećalo konkurenciju na tržištu. U poslednje vreme, za jednu nekretninu se nadmeće više od deset kupaca, dok je ranije bilo svega nekoliko zainteresovanih. To dovodi do situacije gde su cene nekretnina znatno porasle, pa tako stan koji je pre tri godine koštao 70.000 evra danas može dostići cenu od 110.000 evra.
Iako postoje regije kao što su Jonska obala i područje od Lefkade do Sivote gde su cene povoljnije, kupci iz Srbije često se odlučuju za blizinu Soluna zbog bolje dostupnosti i mogućnosti celogodišnjeg izdavanja. Prosečne cene kvadrata u Solunu kreću se između 1.800 i 3.500 evra, u zavisnosti od lokacije i stanja nekretnine.
U letovalištima u blizini Soluna, kao što su Perea, Nea Epivates i Agia Triada, takođe se beleži rast prodaje. Ove lokacije su privlačne zbog dostupnosti javnog prevoza, što ih čini pogodnim za celogodišnje izdavanje.
Povećana potražnja dovela je do pojave sve većeg broja investitora iz Srbije koji gledaju na kupovinu nekretnina kao priliku za zaradu. Dušan Hajduk-Veljković, direktor beogradskog predstavništva grčke agencije Grekodom, ističe da su pre nekoliko godina nekretnine u cenovnom rasponu od 50.000 do 100.000 evra bile uobičajene, dok je danas takvih ponuda sve manje. Prosečna vrednost transakcija sada se približava 150.000 evra.
Potražnja se deli na manje stanove od oko 50 kvadrata, idealne za izdavanje, i veće nekretnine od oko 70 kvadrata sa dvorištem, koje se najčešće kupuju za lične potrebe.
Pored cene nekretnine, kupci treba da budu svesni dodatnih troškova koji se kreću između osam i deset odsto od vrednosti objekta. Ovi troškovi obuhvataju poreze, takse i provizije, koje se razlikuju od onih u Srbiji. Cene kvadrata u Grčkoj variraju, s tim da starogradnja može koštati oko 2.500 evra, dok se novogradnja kreće između 3.000 i 3.500 evra. U olimpijskoj regiji, kvadrat se može naći i za oko 2.000 evra.
Solun se smatra izuzetno privlačnim za investicije, jer se nekretnine lako izdaju, bilo dugoročno ili po dnevnom principu. Cene su slične beogradskim, a ponekad i niže. Hajduk-Veljković procenjuje da prosečan godišnji povrat investicije nakon odbitka svih troškova iznosi između pet i šest odsto.
Marinković dodaje da se slična zarada može ostvariti i kroz celogodišnje izdavanje stanova u Solunu, kao i sezonsko izdavanje apartmana na moru.
Zvanični podaci pokazuju da grčko tržište nekretnina nastavlja da beleži snažan investicioni rast, ali postaje sve teže dostupno lokalnom stanovništvu. Američko-grčka privredna komora upozorava da rast cena i nedostatak ponude otežavaju stanovanje, što zahteva veće napore ka povećanju dostupnosti.
Uprkos velikom rastu cena u poslednjim godinama, Grčka ostaje među zemljama sa relativno skromnim kumulativnim rastom cena tokom dužeg perioda, što je rezultat višegodišnje ekonomske krize. Ipak, snažan turizam, interesovanje stranih investitora i stabilna domaća potražnja nastavljaju da oblikuju tržište, dok se sektor nekretnina suočava sa brojnim izazovima.
