Rada Đuričin, jedna od najstarijih glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, preminula je u Beogradu u svojoj devedesetoj godini. Rođena je 31. maja 1934. u Vršcu, a odrasla u svešteničkoj porodici. Pohađala je osnovnu školu i gimnaziju u rodnom gradu pre nego što je došla u Beograd gde je upisala studije glume, završivši ih 1954. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Bila je članica nekoliko beogradskih teatara tokom svoje karijere, ali je najviše uloga odigrala u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Osim pozorišta, Rada se angažirala u prevođenju, pisanju knjiga i kreiranju samostalnih projekata. Igrala je brojne uloge u poznatim predstavama poput „Sabinjanka“, „Gospođica Julija“, „Tartif“, „Važno je zvati se Ernest“, „Kad su cvetale tikve“ i mnoge druge. Poznata je i po monodrami „Strah od letenja“ koju je odigrala više od pet stotina puta, uključujući i tri puta u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako je odigrala samo desetak filmskih uloga, već za debitanstku u filmu „Žena u crnom“ dobila je nagradu u Puli.

Za svoj rad i doprinos umetnosti, Rada je dobila mnoga priznanja i počasti. Bila je poznata po svom beskrajnom profesionalizmu, vrednosti, poštovanju kolega i ljubavi prema ljudima. Takođe je bila poznata po svojoj dobroti, radosti i sreći koju je unosila u živote drugih. Njena kolegica Ivana Vujić opisala ju je kao osobu koja je nosila veliku dobrotu i koja se uvek trudila da bude bolja, čak i od sebe same.

Rada je bila bliska sa mnogim poznatim ličnostima iz sveta pozorišta. Jedan od njenih izuzetnih prijatelja bio je Slavko Simić, koji je opisao njenu posvećenost i hrabrost u glumi. Ona je bila poznata po tome što je uvek pružala podršku kolegama na sceni i pomagala im u sticanju samopouzdanja.

Tokom svoje duge karijere, Rada je igrala u mnogim predstavama širom Srbije i gostovala na različitim scenama. Još u devetoj deceniji života, odlučila je da gostuje u predstavi u dalekom Jekaterinburgu, pokazujući svoju hrabrost i predanost pozorištu. Iako su se pojavili zdravstveni problemi tokom boravka tamo, Rada je hrabro izašla iz bolnice na sopstveni zahtev.

Njen dugogodišnji prijatelj Ljubiša Ristić opisao ju je kao osobu koja je obeležila njegov život i koja je bila kao porodica njemu i njegovoj porodici. Rada je bila poznata po svojoj mudrosti, dobronamernosti i jednostavnosti. Uvek je bila samilosna prema drugima i sebi, razmišljajući o prolaznosti života i važnosti jednostavnosti.

Njen odlazak ostavio je veliku prazninu u svetu pozorišta, ali sećanje na nju će zauvek ostati živo kroz njena dela i doprinos umetnosti. Rada Đuričin je ostavila neizbrisiv trag u srpskoj kulturi i umetnosti, pamteći je kao izuzetnu glumicu, ali pre svega kao divnu osobu koja je doprinosila sreći i radosti ljudima oko sebe.