Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) nedavno je izrazio zabrinutost zbog nedovoljne zastupljenosti žena među novim članovima Akademije. U saopštenju se navodi da je ova situacija neprihvatljiva, posebno nakon što je potpredsednica Vlade Republike Srbije, Zorana Mihajlović, ukazala na to da među novoizabranim članovima SANU nije bilo nijedne žene. Ova izjava i reakcija Izvršnog odbora ukazuju na duboku zabrinutost zbog rodne ravnopravnosti u akademskoj zajednici.
Izvršni odbor smatra da je rezultat nedavnih izbora „krajnje nezadovoljavajući“ i da su članovi Akademije tokom izbornog procesa ukazivali na važnost većeg uključivanja žena. Oni su aktivno radili na predlaganju žena koje su zaslužne za članstvo, ali se čini da rezultati izbora nisu odrazili te napore. Ova situacija se dodatno komplikuje napadima na kandidatkinje za članstvo, koji su dolazili od malobrojnih kritičara izvan SANU. Ovi napadi, prema rečima Izvršnog odbora, ukazuju na to da su žene često ciljevi takvih napada, što dodatno otežava njihov put ka članstvu.
U saopštenju se ističe da je rukovodstvo SANU tokom celog izbornog procesa radilo na tome da skrene pažnju na potrebu za većim brojem žena među članovima. Redovni skupovi koji se održavaju u Akademiji često se bave pitanjima rodne ravnopravnosti, a tokom ovog izbornog ciklusa su upućeni dopisi sa pozivom na predlaganje žena. Izvršni odbor je takođe najavio da je, uz podršku rukovodstva SANU, objavljen prvi tom publikacije o ženama akademicima koje su značajno doprinele srpskoj nauci i umetnosti.
Izvršni odbor SANU naglašava da su članovi Akademije sami odgovorni za izbor novih članova, te da je nejasno zašto je odgovornost za nedovoljan broj žena prebačena na rukovodstvo. Ova situacija postavlja pitanje o unutrašnjem funkcionisanju Akademije i njenim pravilima izbora. Izvršni odbor veruje da većina srpskih akademika deli stavove o važnosti uključivanja žena i da bi ovakvi rezultati izbora mogli da budu povod za dalju raspravu o članstvu akademskih žena.
Pitanje rodne ravnopravnosti u akademskoj zajednici postaje sve važnije, a ovakvi incidenti ukazuju na potrebu za promenama u načinu na koji se biraju članovi akademskih institucija. Rodna ravnopravnost ne bi trebalo da bude samo tema razgovora, već i konkretna praksa koja se mora uvesti u sve sfere društva, uključujući nauku i umetnost.
U svetlu ovih događaja, SANU će morati da preispita svoje procedure i osigura da žene budu adekvatno zastupljene u budućim izborima. Ovo bi moglo uključivati reviziju kriterijuma za izbor članova ili uspostavljanje posebnih mera za promovisanje žena u naučnim i umetničkim disciplinama.
Pored toga, važno je i da se osnaže žene u nauci i umetnosti, kroz različite programe i inicijative koje će im omogućiti da se istaknu i da budu prepoznate za svoja postignuća. Akademske institucije, poput SANU, imaju odgovornost da podstiču jednakost i raznolikost, ne samo zbog etičkih razloga, već i zbog koristi koje raznolika perspektiva donosi u istraživanju i stvaranju.
U zaključku, trenutna situacija u SANU je poziv na akciju za sve članove akademske zajednice. Potrebno je osigurati da se žene ne samo predlažu za članstvo, već da se i aktivno uključuju u sve aspekte nauke i umetnosti. Promene su neophodne kako bi se obezbedila pravična i ravnopravna zastupljenost svih članova društva u akademskim institucijama.
