Istraživanje australijskog Instituta za medicinska istraživanja QIMR Berghofer ukazuje na značajne razlike u genetskom riziku od depresije između muškaraca i žena. Ova studija, objavljena u časopisu Nature Communications, otkrila je da postoji 16 genetskih varijanti povezanih sa depresijom kod žena, dok je kod muškaraca identifikovano osam takvih varijanti. Ovi rezultati sugerišu da žene nose veći genetski rizik od razvoja depresije, što može biti rezultat varijanti koje su specifične za žene.
Jedan od ključnih nalaza istraživanja je to da, iako su mnoge od genetskih varijanti zajedničke za oba pola, žene su i dalje u većem riziku. Britani Mičel, istraživač u laboratoriji za genetsku epidemiologiju QIMR Berghofer, istakla je da je već poznato da žene dvostruko češće pate od depresije tokom života u poređenju s muškarcima. Ova statistika naglašava potrebu za dubljim razumevanjem uzroka depresije, posebno u kontekstu različitih polova.
Zanimljivo je napomenuti da, iako su genetski faktori od značaja, depresija je složen poremećaj koji je takođe pod uticajem mnogih drugih faktora, uključujući socijalne, psihološke i ekonomske aspekte. Stoga, istraživanje se fokusira ne samo na genetske varijante, već i na razumevanje kako ove varijante interaguju s okruženjem i životnim iskustvima.
U ovoj studiji, istraživači su koristili podatke iz velikih genetskih studija kako bi identifikovali specifične varijante koje su povezane s depresijom. Analizirali su podatke više od 600.000 ljudi i primenili statističke metode kako bi utvrdili koje genetske varijante su najviše povezane s depresijom kod oba pola. Ovaj pristup omogućava istraživačima da dobiju jasniju sliku o tome kako genetika može uticati na mentalno zdravlje.
Osim genetskih varijanti, istraživanje takođe naglašava značaj drugih faktora koji mogu doprineti razvoju depresije kod žena. Hormonske promene, kao što su one koje se javljaju tokom menstruacije, trudnoće ili menopauze, mogu igrati značajnu ulogu u razvoju depresije kod žena. Takođe, društveni pritisci i očekivanja, kao i iskustva nasilja ili traume, mogu dodatno povećati rizik od depresije.
Važno je napomenuti da je depresija ozbiljan javnozdravstveni problem koji pogađa milione ljudi širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, depresija je jedan od vodećih uzroka invaliditeta, a sve više se prepoznaje kao ozbiljna pretnja fizičkom zdravlju. S obzirom na to da su žene u većem riziku, neophodno je razviti specifične strategije prevencije i intervencije koje će se fokusirati na žensku populaciju.
Uprkos velikim napretcima u razumevanju genetskih osnova depresije, još uvek postoji mnogo nepoznanica. Na primer, istraživači i dalje istražuju kako se genetski faktori kombinuju s drugim aspektima ličnosti i životnim okolnostima u razvoju depresivnih poremećaja. Ova istraživanja imaju potencijal da dovedu do novih terapijskih pristupa i strategija lečenja, koje bi mogle biti prilagođene različitim grupama pacijenata.
Kako bi se poboljšalo mentalno zdravlje žena, važno je da se podigne svest o depresiji i njenim simptomima. Edukacija o mentalnom zdravlju, kao i pristup podršci i resursima, mogu pomoći ženama da prepoznaju i potraže pomoć kada im je potrebna. Takođe, društvo treba da se angažuje u smanjenju stigme povezanih s mentalnim zdravljem, što može ohrabriti više ljudi da potraže pomoć.
U zaključku, istraživanje QIMR Berghofer pruža nova saznanja o genetskim varijantama povezanima s depresijom kod žena i muškaraca. Razumevanje ovih razlika može pomoći u razvoju ciljanih strategija prevencije i lečenja, čime bi se poboljšalo mentalno zdravlje i kvalitet života mnogih ljudi.
