U Španiji je 2024. godine zabeležena značajna razlika u platama između muškaraca i žena, sa prosečnom razlikom od 5.158 evra godišnje, što predstavlja 20% razlike u zaradama između polova. Ove podatke je objavio sindikat Konfederacije rada (CCOO) na Dan jednakih plata, koji se obeležava 22. februara. Ova situacija ukazuje na dugoročnu i persistentnu nejednakost u platama, a sindikat upozorava da bi, ukoliko se trenutni trendovi nastave, potrebno oko 16 godina da se postigne ravnoteža.
Prema izveštaju Generalnog sindikata radnika (UGT), razlika u platama na početku profesionalne karijere iznosi 7,87%, ali se taj procenat povećava kako godine prolaze. Muškarci često konsoliduju svoje karijere dok se ženama skraćuju radni sati ili se suočavaju sa prekidima u karijeri, posebno nakon što postanu majke ili preuzmu porodične obaveze. Podaci pokazuju da 75% poslova sa skraćenim radnim vremenom obavljaju žene, što dodatno pogoršava njihovu finansijsku situaciju.
Sindikalne predstavnice, poput Karoline Vidal iz CCOO i Medea Grasija iz UGT, naglašavaju da je rad sa skraćenim radnim vremenom ključni faktor u platnoj diskriminaciji. Prema njihovim procenama, ovaj oblik zapošljavanja čini 55% razlike u platama između muškaraca i žena. Ukoliko bi žene radile puno radno vreme jednako kao i muškarci, razlika u platama bi se smanjila sa 20% na 11%.
Ova situacija u Španiji je odraz šireg problema rodne nejednakosti u svetu rada. Iako su u poslednjim decenijama postignuti određeni napreci, poput većeg prisustva žena u obrazovanju i na tržištu rada, izazovi ostaju. Mnoge žene se suočavaju sa preprekama kao što su stereotipi, nedostatak podrške na radnom mestu, i nerazumevanje potreba radnica koje imaju porodične obaveze.
Sindikalne organizacije pozivaju na hitne mere kako bi se smanjila razlika u platama i unapredila položaj žena na tržištu rada. Preporučuju povećanje podrške za radnice, kao i politike koje favorizuju ravnotežu između poslovnog i privatnog života. Takođe, ističu važnost obrazovanja i osnaživanja žena da preuzmu aktivniju ulogu u svojim karijerama kako bi se smanjila zavisnost od skraćenog radnog vremena.
U svetlu ovih informacija, jasno je da su pred Španijom ozbiljni izazovi u postizanju rodne ravnopravnosti u platama. Potrebna su zajednička nastojanja kako bi se osiguralo da žene dobiju jednake šanse i naknade za svoj rad, bez obzira na njihove porodične obaveze. U suprotnom, razlike u platama će se nastaviti, a žene će i dalje biti u nepovoljnom položaju na tržištu rada.
