Mirjana Miočinović, istaknuta ličnost srpske kulture, preminula je 26. aprila u Beogradu u 90. godini. Njena ostavština kao profesorke, prevodioca i teatrologa ostavila je dubok trag u svetu književnosti i pozorišta. Najšira javnost je poznaje kao saputnicu poznatog pisca Danila Kiša, sa kojim je provela gotovo dve decenije u braku. Nakon penzije, posvetila se čuvanju i priređivanju Kišove književne ostavštine, ali njena lična dostignuća nadmašuju ulogu koju je imala kao supruga velikana.
Mirjana je bila izvanredan uzor i moralna paradigma, poznata po svojoj istinoljubivosti i odbacivanju licemerja. Njeno obrazovanje obuhvatilo je diplome iz Opšte književnosti i teorije književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao i diplomu iz Savremene francuske književnosti na Sorboni. Tokom svoje karijere, radila je u Institutu za književnost i umetnost, na Akademiji za pozorišnu umetnost i na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je predavala Istoriju jugoslovenskog pozorišta i drame.
Miočinović je autorka više značajnih knjiga, uključujući „Eseji o drami“, „Rađanje moderne književnosti – Drama“, „Surovo pozorište“ i „Moderna teorija drame“. Pored toga, prevela je mnoge klasične i savremene autore, poput Lotreamona, Antonena Artoa i Žerara Ženeta, i pisala za razne ugledne časopise.
Kao članica Udruženja književnih prevodilaca Srbije, dobitnica je Sterijine nagrade za teatrologiju i Lovorovog venca za životno delo, što dodatno potvrđuje njen značaj u kulturnom životu Srbije. Njena posvećenost studentima i njihovom razvoju bila je neprocenjiva, a njen uticaj se oseća i kod onih koji se nisu slagali s njenim stavovima.
Mirjana je bila poznata po svojoj čvrstini i hrabrosti, čak i u teškim vremenima. Tokom devedesetih godina, kada su se čuli najglasniji nacionalistički tonovi, ona je ostala pri svojim uverenjima i otvoreno govorila o moralnoj ispravnosti pozicije na margini društva. Njena odluka da se povuče iz profesorske uloge kao protest protiv rata u Jugoslaviji svedoči o njenoj hrabrosti i integritetu.
Osim što je bila izvanredna akademska ličnost, Mirjana je takođe bila angažovana u društvenim pitanjima, osvetljavajući važne teme kroz svoje pisanje i delovanje. Njen doprinos pozorištu i književnosti ne može se meriti samo kroz njene akademske uspehe, već i kroz njen uticaj na kolege, studente i širu zajednicu.
U vremenu kada su mnogi ćutali, Mirjana je bila glas koji se čuo, čime je postavila standarde za angažovane intelektualce. Njene reči i dela odjekuju u savremenom društvu, podsećajući nas na važnost istine, integriteta i hrabrosti u suočavanju sa izazovima. Mirjana Miočinović nije bila samo učiteljica i prevodilac; ona je bila simbol otpora, hrabrosti i posvećenosti umetnosti i istini.
Ostaviće iza sebe neizbrisiv trag, inspiraciju za buduće generacije, potvrđujući da umetnost i znanje imaju moć da oblikuju društvo i promene svet. Njena životna priča i doprinos biće zapamćeni kao svetionik koji osvetljava put mnogima koji teže istini, pravdi i lepoti u svetu punom izazova. U njenoj ostavštini, svi mi možemo pronaći snagu da se borimo za ono što verujemo, ostajući verni svojim uverenjima i vrednostima.
