Zemlje u razvoju suočavaju se sa brojnim izazovima kada je reč o modernizaciji svoje elektroenergetske infrastrukture, a prema rečima Kristaline Georgijeve, direktorke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ovaj proces postaje sve hitniji kako bi se iskoristile prednosti veštačke inteligencije (AI). Tokom godišnjeg zasedanja MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu, Georgijeva je ukazala na potrebu za brzim širenjem elektroenergetskih kapaciteta, ističući da zemlje u razvoju moraju da prepoznaju trenutak i deluju sličnim tempom kao što su to učinile u oblasti mobilnih plaćanja.
Mobilna plaćanja su se u mnogim zemljama u razvoju brzo usvojila, omogućavajući ljudima pristup finansijskim uslugama koji nisu bili dostupni ranije. Prema Georgijevoj, ovaj model treba da posluži kao inspiracija za razvoj elektroenergetskih sistema koji su neophodni za implementaciju AI tehnologija. Vlastima u zemljama u razvoju savetovano je da ne čekaju da razvijene zemlje postave standarde, već da proaktivno rade na unapređenju svojih energetskih resursa i infrastrukture.
Veštačka inteligencija nudi brojne mogućnosti za poboljšanje produktivnosti i ekonomskog rasta. Međutim, Georgijeva je naglasila da zemlje koje ne primenjuju sistematski pristup u razvoju svojih energetskih kapaciteta riskiraju da zaostanu za drugima. Usled brze digitalizacije i globalizacije, važno je da se investira u tehnologiju koja će omogućiti efikasnije korišćenje energije i smanjenje gubitaka u elektroenergetskom sistemu.
Pored toga, Georgijeva je ukazala na važnost održivosti i ekoloških aspekata prilikom širenja elektroenergetske infrastrukture. Zemlje u razvoju imaju priliku da implementiraju obnovljive izvore energije, kao što su solarni i vetroelektrični sistemi, što bi im omogućilo da smanje zavisnost od fosilnih goriva i doprinese smanjenju emisije štetnih gasova. Ovakav pristup ne samo da će pomoći u očuvanju životne sredine, već će takođe stvoriti nova radna mesta i podstaći ekonomski rast.
U ovom kontekstu, međunarodna saradnja i podrška postaju ključni. Georgijeva je istakla da je važno da razvijene zemlje i međunarodne organizacije pruže tehničku i finansijsku pomoć zemljama u razvoju kako bi mogle da unaprede svoju infrastrukturu. Ovo uključuje deljenje znanja i tehnologije koja je neophodna za prelazak na održivije i efikasnije energetske sisteme.
Pored toga, Georgijeva je naglasila i važnost obrazovanja i obuke radne snage za nove tehnologije. Kako se svet suočava s brzim tehnološkim promenama, obrazovni sistemi u zemljama u razvoju moraju biti prilagođeni potrebama tržišta rada i novim trendovima u industriji. To će omogućiti mladima da stvore veštine potrebne za rad u sektorima koji se oslanjaju na veštačku inteligenciju i moderne tehnologije.
U zaključku, Kristalina Georgijeva je pozvala zemlje u razvoju da prepoznaju mogućnosti koje im pruža veštačka inteligencija i da brzo reaguju na izazove koje donosi globalna konkurencija. Samo kroz sistematski pristup razvoju elektroenergetske infrastrukture i implementaciji novih tehnologija, zemlje u razvoju mogu da osiguraju svoj ekonomski rast i stabilnost u budućnosti. Održiva energija, međunarodna saradnja i obrazovanje biće ključni faktori u ovoj tranziciji, a zemlje u razvoju moraju preuzeti inicijativu kako bi iskoristile sve prednosti koje im savremeni svet nudi.
