Iran planira da isključi vodu u nekoliko regiona, uključujući i Teheran — dok zemlja tone u najgoru sušu u poslednjih nekoliko decenija. Islamska Republika je saopštila da će u subotu uveče obustaviti snabdevanje vodom zbog rastuće krize koja bi mogla da osuši glavni grad, a zvaničnici čak razmatraju i mogućnost njegove evakuacije. Ministar energetike Abas Alibadi je na državnoj televiziji izjavio da su primorani da isključuju vodu građanima kako bi se rezervoari ponovo napunili.
Alibadi je savetovao Irancima da instaliraju pumpe kako bi nadoknadili nedostatak pritiska i praznine u snabdevanju. On je dodao da će to pomoći da se izbegne rasipanje, iako može izazvati neprijatnosti. Predsednik Masud Pezehkijan je u emotivnom obraćanju upozorio da bi, ukoliko ne padne kiša do decembra, oko 10 miliona stanovnika Teherana moglo biti primorano da se evakuiše u druge delove zemlje. Međutim, nisu objavljeni dodatni detalji o tome kada i kako bi se te moguće masovne evakuacije sprovele.
Prema podacima France24, Teheran troši više od 790 miliona galona vode dnevno. Iranska brana Amir Kabir, jedna od pet koje snabdevaju Teheran, trenutno sadrži 3,6 milijardi galona vode — više od šest puta manje nego u istom periodu prošle godine. Cevovodi u nekim provincijama već su počeli da presušuju, što dodatno pogoršava situaciju.
Iranski zvaničnici su još u julu bili svesni da zemlju pogađa ozbiljna suša, kada je ministarka Alibadi prijavio pad padavina od 31%. Polovina od 31 iranske provincije nije imala padavine već nekoliko meseci. Ova situacija se dodatno komplikuje činjenicom da Iran leži u suvom suptropskom pojasu karakterizovanom brojnim planinskim i pustinjskim područjima. Centralni Iran, prema globalnoj istraživačkoj grupi World Data, u proseku godišnje dobija manje od 10 centimetara padavina.
Režim, koji podržava terorističke grupe, pregovara o uvozu vode iz susednih zemalja — Avganistana, Tadžikistana i Uzbekistana, kako bi se pokušala ublažiti kriza. Međutim, ovakvi potezi ne daju do znanja kako će se dugoročno rešiti problem nedostatka vode, s obzirom na to da su klimatske promene i loše upravljanje resursima već godinama opterećuju ovu zemlju.
Klimatske promene su izazvale ozbiljna pitanja o održivosti iranskog sistema vodosnabdevanja. Suša, koja se prožima kroz istoriju Irana, postaje sve učestalija i intenzivnija. Zvaničnici su svesni da su mere koje se trenutno preduzimaju samo privremena rešenja, a dugoročna strategija za upravljanje vodnim resursima je neophodna.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je kriza vode u Iranu samo jedan od simptoma šireg problema koji se tiče upravljanja prirodnim resursima u zemlji. Stanovnici su sve više nezadovoljni, a protesti zbog nedostatka vode i lošeg upravljanja resursima postaju sve učestaliji. U takvim okolnostima, iranski režim se suočava s izazovima na više frontova, uključujući ekonomske, političke i društvene.
U zaključku, Iran se suočava s ozbiljnom krizom vode koja bi mogla imati dalekosežne posledice po stanovništvo, ekonomiju i stabilnost države. Mjere koje se trenutno preduzimaju kako bi se ublažila situacija su privremene i nedovoljne. Dugoročne strategije i međunarodna saradnja su ključni za prevazilaženje ovog izazova. U međuvremenu, građani Irana prate situaciju s velikom zabrinutošću, nadajući se da će se u bliskoj budućnosti pronaći rešenja za ovu krizu.
