Američki predsednik Donald Tramp je zapretio da će se pozvati na Zakon o pobuni iz 1807. godine, kako bi rasporedio vojske u američke gradove, što dodatno zaoštrava sukob sa saveznim državama vođenim od strane demokrata, koje se protive njegovoj upotrebi vojske na tlu SAD. Ova pretnja dolazi nakon što su njegovi pokušaji da pošalje savezne trupe radi suzbijanja protesta u nekoliko gradova naišli na pravne prepreke.
Naime, jedan sud je blokirao raspoređivanje vojske u Oregonu, dok je drugi to dozvolio u Ilinoisu. Tramp je izjavio da „imamo Zakon o pobuni s razlogom“ i da bi, ukoliko bi situacija postala kritična, bio spreman da ga primeni, naglašavajući da bi to učinio ako „ljudi budu ubijani“ i ako bi „sudovi nas kočili“.
Ovaj potez ukazuje na Trampovu nameru da nastavi sa korišćenjem vojske za suzbijanje protesta, uprkos pravnim i političkim preprekama. Nakon što je u junu rasporedio trupe na ulicama Los Anđelesa, Tramp je započeo širenje upotrebe vojske u američkim gradovima, tvrdeći da je to neophodno za iskorenjivanje kriminala i zaštitu saveznih institucija i osoblja od protesta protiv njegove imigracione politike.
Tramp je pokušao da pošalje trupe u Portland (Oregon) i Čikago (Ilinois), ali su se državne i lokalne vlasti usprotivile, tvrdeći da je takav potez neosnovan i neustavan. Guverner Ilinoisa, Džej Bi Pricker, je izjavio da „ovde nema pobune“ i optužio Trampa da koristi vojnike kao „političke rekvizite“ u svom „nezakonitom pokušaju militarizacije gradova“.
Tokom svog mandata, Tramp je prešao granice koje su prethodni američki predsednici postavili u vezi sa upotrebom vojske unutar zemlje. Neki gradovi, poput Memfisa u Tenesiju i Vašingtona, su odobrili ili tolerisali prisustvo američkih trupa. Međutim, mnogi drugi su se opirali, smatrajući da je vojska na ulicama nepotrebna i da može izazvati dodatne tenzije.
Bela kuća je branila odluku o raspoređivanju vojske, ističući da je sramota što neki gradonačelnici odbacuju saradnju samo zato što ne podržavaju Trampa. Portparolka Bele kuće, Karolin Levit, je izjavila: „Sve se svodi na to“. Ova izjava ukazuje na polarizaciju unutar američke politike, gde se pitanje upotrebe vojske u unutrašnjim poslovima zemlje pretvara u političko oružje.
S obzirom na trenutnu situaciju u SAD-u, gde su protesti postali česta pojava, Trampova pretnja korišćenjem vojske može dodatno eskalirati tenzije. Aktivisti i mnogi političari smatraju da bi upotreba vojske u civilnim pitanjima mogla dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući kršenje građanskih prava i povećanje nasilja na ulicama.
Dok Tramp nastavlja sa svojim planovima, opozicija se organizuje kako bi se suprotstavila njegovim potezima. Mnogi se pozivaju na Ustav i građanska prava, tvrdeći da vojska ne bi trebala biti korišćena protiv građana, bez obzira na razloge. U ovom trenutku, situacija ostaje napeta, a budućnost upotrebe vojske u unutrašnjim poslovima SAD-a ostaje neizvesna.
Trampov izazov prema saveznim državama i njihovim guvernerima može dovesti do daljeg pogoršanja odnosa između federalne vlasti i lokalnih vlasti, a reakcije građana na eventualne vojne intervencije će se pratiti sa posebnom pažnjom. U međuvremenu, američko društvo će se suočiti sa pitanjima o granicama vlasti, pravima i odgovornostima, kao i o tome kako se nositi sa unutrašnjim tenzijama u vreme velike političke polarizacije.
