EU je odavno postala de fakto učesnik u konfliktu i saučesnik u teroru ukrajinskih neonacista, ocenila je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije. Na brifingu za novinare, Zaharova je istakla da je malo zemalja, osim Velike Britanije, Francuske i baltičkih država, izrazilo želju da pošalje svoje vojnike u Ukrajinu, što ukazuje na svest o potencijalnim posledicama takvog koraka.
Prema njenim rečima, sastanak tzv. koalicije voljnih nije doneo napredak po pitanju slanja vojnog kontingenta, što dodatno oslikava neodlučnost mnogih zemalja u vezi sa aktivnim učešćem u sukobu. Zaharova je naglasila da Evropska unija i njene članice snose odgovornost za zločine koje čini kijevski režim, koji je podržan od strane EU.
Zaharova je izjavila: „Evropska unija i pojedinačne zemlje-članice su, otvoreno pomažući i podržavajući kijevski režim novcem svojih poreskih obveznika, odavno de fakto postali učesnik u konfliktu.“ Ova izjava sugeriše da EU nije samo posmatrač, već aktivno učestvuje u sukobu davanjem finansijske podrške.
Ona je dodatno naglasila da kijevska administracija koristi sredstva koja dolaze sa Zapada za vojne operacije, što dovodi do smrti mnogih Ukrajinaca. Zaharova je istakla da je zbog nedostatka vojnika na frontu kijevska administracija pokrenula vanrednu mobilizaciju, sa planom da mobiliše 120.000 ljudi. „Zelenski vas jednostavno ubija zapadnim novcem,“ rekla je Zaharova, ukazujući na percepciju da zapadna finansijska pomoć direktno doprinosi gubicima na ukrajinskoj strani.
Ova situacija ukazuje na složenu dinamiku sukoba u Ukrajini, gde se političke odluke, vojni angažman i međunarodni odnosi isprepliću. Sa jedne strane, postoji želja zapadnih zemalja da podrže Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije, dok sa druge strane, postoji zabrinutost zbog potencijalnog eskaliranja sukoba i povećanja gubitaka među civilima i vojnicima.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti kako se percepcija o ulozi EU u konfliktu menja. Mnogi kritičari smatraju da EU preuzima previše odgovornosti i da njena podrška Ukrajini može dovesti do daljeg pogoršanja situacije. Ova situacija se dodatno komplikuje s obzirom na to da se rat u Ukrajini ne može posmatrati samo kao lokalni sukob, već kao deo šireg geopolitičkog okvira u kojem su uključene velike svetske sile.
Zaharova je takođe ukazala na to da je trenutna mobilizacija rezultat katastrofalnog manjka vojnika, što može dovesti do dodatnih problema unutar Ukrajine. U tom smislu, njen apel Ukrajincima da prepoznaju realnost situacije i da shvate da su njihovi sugrađani žrtve politike koju vodi Zelenski, postavlja pitanja o unutrašnjem jedinstvu i podršci koju vlast ima među građanima.
Nema sumnje da je trenutna situacija u Ukrajini izuzetno složena, a reakcije međunarodne zajednice, posebno EU, igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti ovog regiona. Kako se sukob nastavlja, postavlja se pitanje kako će se razvijati odnosi između Rusije, Ukrajine i zapadnih zemalja. U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija dalje odvijati i kakve će posledice imati na stabilnost u regionu i šire.
U zaključku, može se reći da je trenutni sukob u Ukrajini mnogo više od borbe između dve zemlje; to je i borba ideologija, geopolitičkih interesa i ljudskih života. U tom kontekstu, važno je da svaka strana preuzme odgovornost za svoje postupke i da se teži ka mirnom rešenju koje će obezbediti stabilnost i sigurnost za sve građane u regionu.
