U noći 28. avgusta 2023. godine, Kijev je doživeo masovni ruski napad koji je rezultirao tragičnim gubicima. Prema izjavama ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, 23 osobe su poginule, a 53 su povređene. Osim toga, sudbina još osam ljudi ostaje nepoznata. Ovaj napad je usmeren na stambenu zgradu u Darnickom okrugu Kijeva, gde je 22 osobe izgubilo život, uključujući četvoro dece, među kojima je najmlađa devojčica imala manje od tri godine.
Zelenski je izrazio saučešće porodicama žrtava i zahvalio se spasiocima, policajcima, lekarima i medicinskim sestrama koji su učestvovali u akcijama spašavanja. On je naglasio važnost njihove uloge u ovim teškim trenucima, dok se nastavljaju analize uništenih objekata i procene štete.
Predsednik Ukrajine je osudio Rusiju zbog ovog napada, ističući da mora snositi odgovornost za sve napade na Ukrajinu i njen narod. „Kada Rusija bira balistiku umesto diplomatije, i kada nastavlja da razvija svoje oružje i saradnju sa državama kao što je Severna Koreja, svet mora da reaguje“, rekao je Zelenski. On je pozvao na snažne sankcije i pritisak na Rusiju kako bi se sprečilo dalje nasilje.
Zelenski je naglasio da Rusija razume samo silu, i da su potrebne demonstracije te sile da bi se obezbedila sigurnost. Sjedinjene Američke Države, Evropa i zemlje G20 poseduju tu snagu, a sada je vreme da se to iskoristi. U Kijevu je 29. avgust proglašen Danom žalosti u znak sećanja na žrtve ovog tragičnog događaja.
Ovaj napad je još jedan u nizu nasilnih incidenata u sukobu koji traje već više od godinu dana, a koji je počeo kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Sukob je izazvao ogromnu humanitarnu krizu, sa milionima ljudi koji su napustili svoje domove i tražili utočište, dok su mnogi ostali bez osnovnih sredstava za život.
Prema izveštajima, ruski napadi na civile i infrastrukturu su se intenzivirali u poslednjim mesecima, što dodatno pogoršava situaciju u zemlji. Ukrajinske vlasti su upozorile na potrebu za međunarodnom podrškom kako bi se zaštitili civili i osigurala pomoć onima koji su pogođeni ratom.
Osim vojnih akcija, Rusija koristi različite strategije kako bi destabilizovala Ukrajinu, uključujući sajber napade i propagandu. Ukrajinski zvaničnici su ukazali na to da je potrebno povećati svest o situaciji i mobilizovati međunarodnu zajednicu da se suprotstavi ovim pretnjama.
Međunarodna zajednica, uključujući EU i NATO, kontinuirano izražava podršku Ukrajini, ali se suočava sa izazovima u pogledu jedinstva i brzine odgovora na rusku agresiju. Sankcije koje su uvedene Rusiji do sada su imale određeni efekat, ali se postavlja pitanje koliko će biti efikasne u dugoročnom smislu.
U svetlu nedavnih događaja, apel ukrajinskih vlasti za većim međunarodnim angažovanjem postaje sve hitniji. Zelenski je istakao da je potrebna međunarodna solidarnost kako bi se sprečilo dalje nasilje i zaštitili civili. Ukrajinski narod se suočava sa teškim uslovima i potrebna im je pomoć kako bi preživeli i obnovili svoje živote.
Ovaj poslednji napad na Kijev takođe naglašava potrebu za hitnim pregovorima o miru, iako su prethodni pokušaji u velikoj meri propali. Ukrajinska vlada je otvorena za dijalog, ali naglašava da je neophodno da Rusija prestane sa napadima i poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.
U zaključku, tragedija koja se dogodila 28. avgusta je podsetnik na brutalnost sukoba koji se nastavlja, i na hitnu potrebu za globalnom akcijom kako bi se zaštitili nevini životi i obezbedila budućnost za ukrajinski narod.
