Poslednjih godina proizvodnja zelenog oraha u Srbiji privlači sve veću pažnju voćara i manjih investitora koji traže isplativiju alternativu tradicionalnim kulturama, poput jabuke, šljive ili kruške. Ovaj trend može se objasniti relativno skromnim početnim ulaganjima u odnosu na potencijalnu zaradu i širokim mogućnostima plasmana u prehrambenu, farmaceutsku i kozmetičku industriju.
Sve više proizvođača prepoznaje ovu granu kao priliku za proširenje postojećeg poslovanja i ostvarivanje dodatnih prihoda. Zeleni orah, nezreo plod koji se bere pre formiranja tvrde ljuske, ima najveću tržišnu vrednost u toj fazi, jer se koristi za proizvodnju tradicionalne orahovače, različitih sirupa, ekstrakata, kandiranih proizvoda, ali i preparata na prirodnoj bazi.
Stručnjaci smatraju da ova proizvodnja predstavlja zanimljivu nišu za poljoprivrednike koji žele da diversifikuju proizvodnju i ostvare dodatni prihod, naročito kroz preradu i finalizaciju proizvoda. Srbija, zahvaljujući umerenoj kontinentalnoj klimi i kvalitetnom zemljištu, ima odlične uslove za uzgoj oraha. U intenzivnim zasadima najčešće se uzgajaju sorte Chandler i Franquette, ali i domaće selekcije koje se prilagođavaju klimatskim promenama.
Uspešna proizvodnja zahteva ozbiljan pristup i primenu savremenih agrotehničkih mera, uključujući sistem navodnjavanja „kap po kap“, zaštitu od kasnih prolećnih mrazeva, pravilnu rezidbu i uravnoteženu ishranu zasada. Podizanje intenzivnog zasada oraha zahteva značajna početna sredstva, a troškovi su uglavnom jasno definisani. Za pripremu zemljišta potrebno je između 1.200 i 2.000 evra po hektaru, dok nabavka sertifikovanih sadnica košta od 2.500 do 4.500 evra.
Dodatni troškovi uključuju sistem za navodnjavanje, koji se kreće od 2.000 do 3.500 evra, dok se troškovi sadnje, postavljanja kolja i osnovne zaštite kreću od 1.500 do 3.000 evra. Ukupna investicija za podizanje jednog hektara intenzivnog zasada procenjuje se na između 8.000 i 11.000 evra, ali državne subvencije mogu umanjiti troškove za 1.500 do 2.500 evra po hektaru.
Jedna od prednosti proizvodnje zelenog oraha je mogućnost ostvarivanja prihoda već u drugoj ili trećoj godini nakon sadnje, dok se komercijalni prinosi očekuju između četvrte i šeste godine. Otkupna cena sirovog zelenog oraha kreće se od 0,8 do 1,8 evra po kilogramu, dok direktni ugovori sa destilerijama ili farmaceutskim kompanijama mogu doneti cenu od dva do četiri evra po kilogramu.
Međutim, izazovi uključuju kratak rok berbe, jer zeleni orah mora da se ubere u tačno određenom trenutku. Osiguranje dovoljnog broja sezonskih radnika postaje ključno za uspeh. Stručnjaci predlažu tri modela poslovanja: prodaju sirovog ploda, ugovorenu proizvodnju i sopstvenu preradu, pri čemu poslednji model donosi najveći profit.
Iako proizvodnja zelenog oraha u Srbiji zahteva ozbiljnu posvećenost, ona predstavlja dugoročnu investiciju sa značajnim potencijalom, posebno za proizvođače koji uspeju da pređu put od sirovine do finalnog proizvoda.
