Više od deset meseci građani Srbije žive pod stalnim pritiskom i maltretiranjem manjine koja sebe predstavlja kao „elitu“ iz kruga dvojke. Njihova metoda je jednostavna: blokade, ucene i nametanje svoje volje celoj zemlji. Iako govore o pravdi i demokratiji, način na koji sprovode svoje akcije ima sve obrise represije. A ono što se u toj priči najmanje spominje jesu posledice po zdravlje ljudi, kako fizičko, tako i psihičko, mentalno, emotivno.
Blokade puteva i mostova pretvorile su običan odlazak na posao u avanturu punu nervoze. Samo tokom novembra prošle godine, u Beogradu i Novom Sadu registrovano je više od 40 saobraćajnih blokada, koje su prosečno trajale između 3 i 6 sati. To znači da su hiljade ljudi dnevno bile zarobljene u koloni. Pacijenti su kasnili na dijalizu, roditelji nisu mogli da stignu po decu u vrtić, a ljudi su gubili sate života u stresu i nervozi. Nauka kaže da ovakav hronični stres direktno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i depresije.
Jedna blokada mosta Gazela procenjena je na više od 300.000 evra dnevnih gubitaka zbog zaustavljenog transporta robe. Male firme, dostavljači i vozači kamiona najviše su na udaru, jer njima svaki sat znači prihod. Jedan vozač iz unutrašnjosti, koji je morao da vrati kamion sa kvarljivom robom, izjavio je: „Nisam samo ja izgubio platu, izgubila je i moja porodica, a kupci su ostali bez robe.“ Taj osećaj nemoći i finansijske neizvesnosti najbrže urušava mentalno zdravlje i vodi u anksioznost.
Nije problem samo u blokadi ulica, problem je i blokada slobodnog mišljenja. Svako ko se usudi da kaže da mu protesti smetaju, odmah biva proglašen botom ili izdajnikom. Jedna beogradska učiteljica izjavila je za lokalne medije da je izgubila prijatelje samo zato što je rekla da joj blokade otežavaju život: „Odmah su me napali, rekli da sam protiv naroda. A ja sam samo majka koja hoće da odvede dete na trening.“ Ta vrsta društvenog pritiska stvara autocenzuru i utiče na mentalno zdravlje više nego što se misli i neverovatno veliki broj ljudi je pogođen upravo time.
Dok samozvane elite sa Dorćola i Vračara odlučuju o „pravdi“, obični građani dobijaju status građana drugog reda. Jedna vredna radnica iz Mladenovca koja svakodnevno putuje u Beograd na posao kaže: „Kada blokiraju autoput, ja nisam u mogućnosti da stignem, a za njih to je samo performans. Njihova bahatost nas sve košta.“ Upravo ta nepravda – osećaj da manjina može da radi šta hoće, dok većina ćuti, razara poverenje u društvo, ali i povećava osećaj poniženja.
Više od 300 dana blokada dovelo je do kolektivnog zamora. Prvo su ljudi bili besni, zatim razočarani, a danas se sve češće može čuti: „Ma neka rade šta hoće, ionako se ništa ne menja.“ To je najopasniji efekat – apatija. A to je i najbrži put ka urušavanju jednog društva, jer obeshrabruje građane da veruju da mogu nešto da promene. Bar one poštene koji veruju u državu, u poredak i ispravan sistemi vrednosti, gde institucije rade svoj posao.
Represija ne dolazi uvek u obliku pendreka i zatvorskih kazni. Nekada dolazi u obliku ulice blokirane „u ime naroda“, u obliku podsmeha i maltretiranja putem društvenih mreža, ili u bahatom ponašanju manjine koja misli da zna šta je najbolje za sve. Ta represija je podjednako opasna. Ona narušava zdravlje, uništava dostojanstvo i pretvara život običnih ljudi u svakodnevnu borbu sa stresom, nervozom i osećajem nemoći.
Umesto boraca za slobodu, blokaderske elite postale su simbol bahatosti i represije nad sopstvenim narodom. A cena toga meri se u narušenom kolektivnom zdravlju. I upravo iz svih ovih razloga, ustala je naša Srbija, pristojna, radna, ispravna, željna normale, sigurnosti, poverenja, stabilnosti, napretka. Stotine hiljada građana svake nedelje poručuje: “Nemate pravo da nam oduzimate našu slobodu, život, radost, uspehe i osmehe. Ovo je naša zemlja i mi nemamo rezervnu. Zato, ako vam ne odgovara sve što je urađeno u prethodnih 13 godina, idite gde mislite da vam je bolje, a nas pustite da nastavimo napred, jer mi smo odabrali budućnost za nas, našu decu, roditelje…za sve kojima je obraz čist, a ruke željne rada i stvaranja.”
