SPC danas slavi Sveštenomučenika Atinogena, episkopa Sevastijskog. Ovaj svetac je živeo u manastiru blizu grada, zajedno sa deset svojih učenika. U vreme vladavine cara Dioklecijana, u Sevastiju je došao mučitelj hrišćana po imenu Filomarh, čije su ruke bile krvave od ubistava mnogih hrišćana. Kada je Filomarh ugledao Atinogena i njegove učenike, pokušao je da ih ubedi da prinesu žrtvu idolima, kako bi izbegli sudbinu drugih hrišćana koji su poginuli.
Atinogen, hrabri episkop, odgovorio je mučitelju: „O mučitelju, oni koje ti imenuješ poginulim, nisu poginuli, nego su na nebesima i likuju s angelima.“ Ova izjava pokazuje njegovu nepokolebljivu veru i hrabrost u trenucima najveće opasnosti. Prizor je bio još dirljiviji kada je jedna košuta, koju je Atinogen hranio, prišla mu i počela da plače, izražavajući sažaljenje za njegovu sudbinu. Ova scena simbolizuje da su čak i zveri imale više sažaljenja prema mučenicima nego neznabošci.
Nakon što su Atinogen i njegovi učenici prošli kroz teška mučenja, anđeo Božji je ublažio njihove bolove. Na kraju su svi bili pogubljeni mačem, uključujući i samog Atinogena. Ova tragedija desila se 311. godine, ostavljajući nesaglediv trag u hrišćanskoj tradiciji.
Tropar, koji se peva u čast Atinogena, opisuje ga kao naslednika apostola i zajedničara duha. Njegovo bogonadahnuto delo i posvećenost istini učinili su ga svetim mučenikom. Pozivajući se na njegovu žrtvu, vernici mole Hrista Boga da spasi njihove duše.
U drugom delu priče, vidimo kako je opaki mučitelj Adrijan saznao da su Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija. Adrijan je naredio da ih bez poštede biju, a potom da im odseku glave. Ovaj događaj dodatno osvetljava surovost vremena u kojem su hrišćani morali da se bore za svoju veru i život.
Sveti Jovan Krstitelj, poznatiji kao Preteča, takođe ima značajnu ulogu u hrišćanskoj tradiciji. Rođen pre Hrista, on je krstio Isusa na reci Jordan, čime je postao ključna figura u pripremi puta za Mesiju. Njegova posvećenost Bogu i njegovoj misiji čine ga jednim od najvažnijih svetaca u Hrišćanstvu.
Pored Jovana Krstitelja, Petrovdan se slavi kao jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika. Iako svaki od dvanaest apostola ima svoj dan, Pavlovdan se posebno ističe kao dan kada se slavi saborno sećanje na sve apostole. Ovi dani su prilika da se vernici okupe i proslave svoju veru, podsećajući se na žrtve i učenja svetaca koji su oblikovali hrišćanstvo.
U svetlu ovih događaja, važno je razumeti kako su ovi mučenici, poput Atinogena, Ipatija, Teodula i drugih, ostavili neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva. Njihova hrabrost i posvećenost veri inspirišu generacije vernika da se bore za ono u šta veruju, čak i kada se suočavaju sa pretnjama i mučenjima. Ove priče o mučeništvu i hrabrosti podsećaju nas na snagu vere i ljubavi prema Bogu, kao i na važnost očuvanja duhovnih vrednosti u teškim vremenima.
Kroz molitve i proslavu svetaca, vernici iznova potvrđuju svoju veru i predanost, tražeći inspiraciju u životima onih koji su se borili za istinu i pravdu. Ove tradicije ostaju živahne i značajne, čuvajući sećanje na hrabrost i žrtvu svetaca koji su se borili za veru u Hrista.
