U selu Alakince kod Surdulice, dogodio se incident koji je izazvao veliku pažnju javnosti. Naime, slučajni prolaznik je pre nekoliko dana, oko ponoći, čuo ženski glas kako doziva u pomoć. Bez razmišljanja, uputio se prema tom glasu i naišao na situaciju koja je zahtevala hitnu reakciju. Mladić je držao devojku za ruku i kosu, očigledno je maltretirajući. Prolaznik je postavio pitanje nasilniku zašto maltretira devojku, na šta mu je ovaj odgovorio da će oni to sami da reše.
U tom trenutku, situacija je brzo eskalirala. Nasilnik je udario prolaznika pesnicom u lice, što je izazvalo njegovu reakciju. Prolaznik je uzvratio i oborio nasilnika na beton. Ovaj fizički sukob je rezultirao time da je mladić zadobio iščašenje ramena, što je kasnije potvrđeno od strane ortopeda u Zdravstvenom centru u Vranju.
Iako je prolaznik delovao iz dobre namere, kako bi zaštitio devojku, njegovo ponašanje nije prošlo bez posledica. Nakon obračuna, dobio je krivičnu prijavu za delo „teška telesna povreda“, koje je naneo nasilniku. Policija je takođe naložila mehaničkoj osobi zabranu prilaska žrtvi, uz konstataciju da je njoj nanesena laka telesna povreda.
Ovaj slučaj otvara mnoga pitanja o samoodbrani i pravima žrtava nasilja. Činjenica da je prolaznik, koji je pokušao da pomogne, sada suočen sa pravnim posledicama, može obeshrabriti druge ljude da intervenišu u sličnim situacijama. U društvu se često postavlja dilema: kako reagovati kada se vidi nasilje, a da se pritom ne postane deo problema?
U ovom slučaju, devojka je bila u opasnosti i prolaznik je odlučio da deluje. Njegova reakcija može se smatrati herojskom, ali pravni sistem ga je kaznio zbog fizičkog obračuna. Pitanje koje se postavlja jeste kako bi pravosudni sistem trebao da reaguje na ovakve situacije, gde je namera zaštite žrtve prisutna, ali su posledice po intervenenta ozbiljne.
Nasilje nad ženama je ozbiljan problem u društvu i potrebna su hitna rešenja kako bi se zaštitile žrtve. U ovom slučaju, nasilnik je nastavio sa svojim ponašanjem, dok je prolaznik, koji je pokušao da ga zaustavi, sada suočen sa zakonom. Ovakvi slučajevi često dovode do dodatne viktimizacije žrtava, dok se počinitelji nasilja ne suočavaju sa odgovarajućim posledicama.
U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, postoje zakoni koji se bave nasiljem u porodici i zaštitom žrtava. Međutim, često se postavlja pitanje kako ti zakoni funkcionišu u praksi. Da li su žrtve dovoljno zaštićene? Da li su oni koji pokušavaju da pomognu zaštićeni od pravnih posledica? Ova situacija ukazuje na potrebu za reformama u sistemu pravde kako bi se obezbedila bolja zaštita za sve uključene strane.
Pored pravnih posledica, važno je i kako društvo percipira ovakve događaje. Herojski postupci često se ne prepoznaju, a ljudi se plaše da intervenišu zbog mogućih negativnih posledica po njih. Edukacija i podizanje svesti o nasilju i načinima na koje se može reagovati su ključni za stvaranje sigurnijeg okruženja za sve.
U svetlu ovih događaja, važno je razgovarati o tome kako možemo da stvorimo društvo koje ne samo da osudjuje nasilje, već i pruža podršku onima koji se odluče da intervenišu. Prolaznik iz Alakinca možda je delovao iz instinkta, ali bi se trebalo truditi da se ovakvi herojski postupci ne završavaju kaznama, već da budu prepoznati i nagrađeni, kako bi se podstakla kultura solidarnosti i međusobne podrške u borbi protiv nasilja.
