Goran Petronijević, punomoćnik porodice Aćimović, izneo je svoje stavove na suđenju Vladimiru i Miljani Kecmanović zbog zanemarivanja deteta, a ocu i za teško delo protiv opšte sigurnosti, povodom tragičnog događaja koji se desio 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Petronijević je naglasio da tri godine od incidenta nisu umanjile bol porodica, već su se one naučile da žive sa njim. On je istakao propuste koje je otac Koste Kecmanovića napravio u vezi sa čuvanjem oružja, ističući da nije imao adekvatnu sigurnost, kao što su metalni ormar ili kasa, i da je morao imati povećanu pažnju jer je imao dete u pubertetu koje je pokazivalo interesovanje za oružje.
Petronijević je ukazao na preciznost sa kojom je Kosta usmrtio decu, sugerišući da je to ukazivalo na rutinu koju je stekao u streljani. Prema njegovim rečima, Kosta nije rođen kao zločinac, već je to postao zbog okruženja u kojem je odrastao. Da je, na primer, išao sa ocem na liturgiju umesto u streljanu, tragedija bi se mogla izbeći. On je naglasio da su roditelji propustili da kontrolišu ponašanje svog deteta, što je doprinelo razvoju devijantnog ponašanja.
Ognjen Božović, još jedan punomoćnik, ukazao je na to da odbrana pokušava da relativizuje sve dokaze, te da su oštećeni tvrdili da roditelji nisu mogli predvideti masakr, ali da su zanemarili osnovnu brigu o detetu. On je istakao da je Kosta bio emotivno zanemaren, iako su mu roditelji obezbedili hranu i školu. Božović je naveo da su roditelji odbili da odvedu dete na lečenje i da su dopustili da Kosta istražuje nasilne sadržaje, što je dodatno ukazalo na njihovu nemarnost.
Božović je takođe istakao da je Kosta bio opsednut temom serijskih ubica, pretražujući nasilne sadržaje na internetu više od 2000 puta, što su roditelji mogli da primete da su nadzirali njegov telefon. Njegovo ponašanje i interesovanja su bila alarmantna, ali su roditelji ignorisali signale da mu je potrebna pomoć. Kosta nije bio impulsivan u svom delovanju, već je mesecima planirao svoje postupke.
U sudnici je pročitan i emotivan tekst koji je napisala sestra jedne od žrtava, Natalija Martinović, koja je izrazila duboku bol i osudila Kecmanoviće, navodeći da su im oduzeli sestru. Njene reči su odražavale patnju i gubitak koji su porodice pretrpele usled Kostičinog delovanja.
Advokati su takođe naglasili da roditelji nisu preuzeli odgovornost za svoje postupke i da su krivili sve ostale osim sebe. Tokom suđenja, primetno je bilo odsustvo kajanja i emocija prema žrtvama sa strane optuženih. Punomoćnik Marko Janković izneo je da Kecmanović nije imao adekvatnu zaštitu oružja, što je dovelo do tragedije. On je ukazao na to da bi ovo suđenje trebalo da bude upozorenje za sve porodice o opasnostima neadekvatnog čuvanja oružja.
Na kraju, advokat Zora Dobričanin Nikodinović je istakao da su posledice lošeg vaspitanja Kecmanovića dovele do smrtonosnog incidenta, te da su njihovi postupci rezultirali gubicima za deset porodica. Ona je naglasila da su svi, osim Kecmanovića, krivi za tragediju, dok su roditelji pokušavali da prebacuju odgovornost na druge. Suđenje je otvorilo važna pitanja o odgovornosti roditelja i njihovoj ulozi u formiranju vrednosti i ponašanja svoje dece.
