Podizanje spomen-obilježja vojvodi Pavlu Đurišiću ponovo je izazvalo burne reakcije u Crnoj Gori, otvarajući pitanja o granicama slobode, poštovanju zakona i dubini nacionalnog sećanja. Na privatnom imanju u selu Gornje Zaostro, opština Berane, vlasnik Vujadin Dobrašinović bez odgovarajućih dozvola podigao je spomenik ovom vojnom komandantu iz Drugog svetskog rata, zbog čega mu je Osnovni sud u Beranama odredio pritvor na 30 dana. Dobrašinović je pritvoren zbog sumnje u krivično delo povrede i nedozvoljenog podizanja spomen-obilježja u saizvršilaštvu, prenosi portal aloonline.me.
Ova situacija nije samo pravno pitanje – ona dotiče i duhovne vrednosti, jer podseća na važnost pravoslavnog odnosa prema sećanju, istoriji i odgovornosti. U pravoslavnoj tradiciji, poštovanje prema precima i junacima našeg doba oduvek je smatrano svetom dužnošću. Sveti oci nas uče da je sećanje na pretke temelj vere i identiteta, ali i da je poštovanje pravde i zakona Božija zapovest, kako apostol Pavle kaže: „Sve neka bude časno i pristojno“ (1. Korinćanima 14, 40).
Razumevanje Vujadina Dobrašinovića leži u njegovoj želji da očuva uspomenu na ličnost koja je za mnoge deo porodične i narodne istorije, izražavajući ličnu slobodu da uredi svoj posed. Ipak, ova sloboda mora biti usklađena sa državnim zakonima, naročito kada su u pitanju spomenici sa potencijalno složenim političkim i društvenim implikacijama u višeslojnoj zajednici poput crnogorske.
Pritvor je određen zbog okolnosti koje ukazuju na rizik od uticaja na druge učesnike i mogućeg prikrivanja saučesnika, čiji identitet još nije utvrđen. Ova mera ne osporava pravo vlasnika na posed, već je usmerena na zaštitu javnog reda i sprovođenje istrage u skladu sa zakonom.
Za pravoslavne vernike, ovaj slučaj podseća na večitu tenziju između zakona, slobode i savesti. Poštovanje državnih propisa deo je naše odgovornosti pred Bogom i narodom. Molimo se da istina izađe na videlo, da pravda bude zadovoljena, ali i da se saosećajno razume dubina ljudske potrebe za očuvanjem istorijskog sećanja, posebno na one koji su za veru i narod dali svoj život ili se hrabro borili.
Neka nas Gospod vodi da težimo istini i ljubavi, poštujući i zakon i duhovnu dimenziju života, jer „Bez pravde propada narod, a ko čini nepravdu biva prezren“ (Priče Solomonove 29, 2).
Pored pravnog aspekta, situacija oko spomenika Đurišiću otvorila je i široku društvenu debatu. Mnogi građani i organizacije su izrazili svoje stavove o ovom pitanju, a zahtevi za uklanjanje spomenika su stigli iz različitih političkih krugova, uključujući predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, kao i iz redova Bošnjačke stranke i drugih nacionalnih zajednica.
Nakon što su vlasti uputile nalog za uklanjanje spomenika, meštani Gornjeg Zaostra su odlučili da ga prenesu u portu crkve Svete Petke. Ovaj čin izazvao je incidente, dolazak policije i hitno saslušanje paroha, otvarajući pitanje odnosa države prema istorijskom pamćenju i ulozi Crkve u očuvanju identiteta.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se Crna Gora suočava sa složenim izazovima kada je reč o nacionalnom identitetu i sećanju. Kroz istoriju, različite političke i društvene grupe su imale različite narative o događajima iz prošlosti, što dodatno komplikuje situaciju. U tom smislu, svaka odluka o podizanju ili uklanjanju spomenika nosi sa sobom duboke emotivne i političke posledice.
Kako se situacija razvija, građani Crne Gore će morati da preispitaju svoje stavove o tome šta spomenici predstavljaju i kako bi trebali da budu postavljeni u skladu sa zakonima i vrednostima društva. Ova situacija će nesumnjivo ostati u fokusu javnosti i izazvati dalju diskusiju o kulturi sećanja, pravdi i odgovornosti prema prošlosti.
