Izbori za privremene prištinske institucije održani su 28. decembra, a rezultati su pokazali značajne promene u političkom pejzažu Kosova. Srpska lista, koja je tradicionalno bila snažna u regionu, osvojila je 4,69% glasova, što je otprilike 42.015 glasova. Ovi rezultati dolaze u trenutku kada se očekivala stabilizacija vlasti, nakon što prethodni izbori održani 9. februara nisu doveli do formiranja vlade.
Prema preliminarnim podacima koje je objavila Centralna izborna komisija (CIK) u Prištini, vodeća stranka na ovim izborima je Pokret Samoopredeljenje, koji je osvojio 50,02% glasova, odnosno 447.964 glasova. Ova stranka, predvođena Albinom Kurtijem, nastavila je da uživa podršku birača, što ukazuje na stabilnu podršku njenoj politici.
Na drugom mestu se našla Demokratska partija Kosova sa 20,74% glasova, što odgovara 185.718 glasova. Ova stranka, koja je nekada dominirala političkom scenom, sada se suočava sa izazovima da povrati poverenje birača. Treće mesto zauzeo je Demokratski savez Kosova, koji je dobio 13,44%, odnosno 120.329 glasova. Ove stranke su se suočile sa kritikama zbog nedostatka koherentne strategije i odgovora na ključna pitanja koja se tiču budućnosti Kosova.
Na četvrtom mestu je Alijansa za budućnost Kosova, koja je osvojila 5,59% glasova, što je otprilike 50.033 glasa. U međuvremenu, Stranka za slobodu, pravdu i opstanak, koja je nova na političkoj sceni, dobila je samo 0,53% glasova, odnosno 4.776 glasova. Ovi rezultati ukazuju na to da birači traže stabilnost i kontinuitet, a manje su skloni eksperimentima sa novim politikama.
Portparol CIK-a, Valjmir Eljezi, potvrdio je da je proces brojanja glasova iz pošte započeo u 16.00 sati po lokalnom vremenu. Očekuje se da će sledeće sedmice početi brojanje glasova sa uslovnih biračkih mesta, kao i glasova osoba sa posebnim potrebama. Ovaj proces je bitan za konačno utvrđivanje rezultata i formiranje buduće vlade.
Vanredni izbori su održani zbog toga što prethodni izbori održani u februaru nisu doveli do formiranja vlade. Ova situacija je stvorila političku nestabilnost koja se može odraziti na svakodnevni život građana. Mnogi analitičari smatraju da će ovi izbori biti ključni za budućnost Kosova, s obzirom na to da su se građani izjasnili o svojim preferencijama u vezi sa vođenjem države.
Iako je Pokret Samoopredeljenje osvojio najveći broj glasova, ostaje neizvesno kako će izgledati buduća koalicija i da li će biti moguće formirati stabilnu vladu. U političkom okruženju koje je obeleženo tenzijama, posebno između albanske i srpske zajednice, važno je da nova vlada pronađe zajednički jezik i rešenja za ključne probleme koji muče građane.
Izborni rezultati takođe ukazuju na potrebu za jačanjem demokratskih institucija i transparentnosti u radu vlade. Građani očekuju da nova vlast donese odluke koje će poboljšati njihove životne uslove, a ne da se bavi unutrašnjim sukobima i političkim previranjima. Ova situacija može dodatno otežati odnose između različitih etničkih zajednica na Kosovu, što je pitanje koje zahteva hitnu pažnju.
Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će se formirati nova vlada i koje će korake preduzeti u cilju stabilizacije političkog okruženja. Mnogi analitičari smatraju da će uspeh nove vlade zavisiti od sposobnosti lidera da prevaziđu razlike i pronađu zajedničke ciljeve koji će doprineti razvoju Kosova kao celokupne zajednice.
