Birališta u Moldaviji su zatvorena u 21.00 časova po lokalnom vremenu, a Centralna izborna komisija (CIK) je objavila da je više od 1,59 miliona birača, što čini oko 51,9 odsto od ukupnog broja upisanih birača, dalo svoj glas. Oko 264.000 Moldavaca glasalo je na biračkim mestima u inostranstvu, koja su ostala otvorena do 19.00 časova po lokalnom vremenu u svojim zemljama.
Ovi izbori su od presudnog značaja, jer bi mogli značajno uticati na budućnost Moldavije, posebno u kontekstu njenog pristupanja Evropskoj uniji ili potencijalnog ponovnog okretanja prema Rusiji. Moldavci su birali između 13 političkih stranaka, tri izborna bloka i četiri nezavisna kandidata u borbi za 101 poslaničko mesto u moldavskom parlamentu.
Da bi nezavisni kandidat prešao izborni cenzus, potrebno je da osvoji dva odsto glasova, dok stranke moraju prikupiti pet odsto, a izborni blokovi sedam odsto glasova. Za validnost izbora, minimalno 33 odsto birača mora da izađe na birališta.
Nakon objavljivanja preliminarnih rezultata, CIK će ih sabrati i u roku od 24 sata ih predstaviti Ustavnom sudu, koji će potvrditi rezultate i mandate izabranih poslanika. Posle toga, novi parlament će biti sazvan na konstitutivnu sednicu u roku od 30 dana, uz dekret koji izdaje predsednik Republike.
Prema poslednjim anketama, vladajuća proevropska Partija akcije i solidarnosti (PAS), koju predvodi predsednica Maja Sandu, mogla bi da izgubi većinu u parlamentu i biti prinuđena da traži koalicione partnere. Opozicija, uključujući proruski Patriotski blok i nominalno proevropski savez Alternativa, nastoji da pridobije birače nezadovoljne visokom inflacijom, sporim reformama i skepticizmom prema daljem približavanju Evropi.
Analitičari ističu da se Moldavija suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomsku krizu i rastuće cene, što utiče na raspoloženje birača. Ove okolnosti mogu značajno uticati na ishod izbora i oblikovati budućnost zemlje.
Moldavija, koja se nalazi između Rumunije i Ukrajine, ima složenu političku istoriju i često se suočavala sa pritiscima iz različitih pravaca, uključujući i uticaj Rusije. U poslednjih nekoliko godina, zemlja je pokušala da se orijentiše prema Zapadu, što je izazvalo podeljena mišljenja među građanima.
U prethodnim izborima, proevropske stranke su pobedile, ali su reforme koje su usledile bile spore i često su se suočavale sa otporom. Kao rezultat toga, mnogi birači su izrazili nezadovoljstvo, što bi moglo da utiče na njihovu odluku na ovim izborima.
Očekuje se da će preliminarni rezultati biti objavljeni kasnije večeras, a rezultati će biti ključni za oblikovanje daljeg političkog pejzaža Moldavije. Pitanja kao što su korupcija, ekonomski razvoj i nacionalna bezbednost biće u fokusu novih vlasti, bez obzira na to koja stranka ili koalicija bude na vlasti.
Moldavija se nalazi na raskršću između dva sveta – jednim koji teži integraciji u Evropsku uniju i drugim koji je pod uticajem Rusije. Ova situacija stvara složene političke dinamike koje će oblikovati budućnost zemlje i njen put ka stabilnosti i prosperitetu.
U narednim danima, analitičari i komentatori će pažljivo pratiti kako će se razvijati situacija nakon izbora, posebno u svetlu mogućih koalicija i strategija koje će nove vlasti morati da preduzmu kako bi se suočile sa izazovima koji su pred njima. Od izbora zavisi ne samo budućnost Moldavije, već i njen odnos sa susedima i širim međunarodnim zajednicama.
