Ministar odbrane Izraela, Israel Katz, nedavno je najavio zatvaranje vojnog radija, čime se završava 75 godina dugog rada ove medijske platforme. Radio je prvobitno osnovan s ciljem da služi kao „glas i uho“ vojnicima Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i njihovim porodicama, pružajući im potrebne informacije i podršku. Međutim, Katz je naglasio da se ova platforma ne bi trebala koristiti za izražavanje ličnih stavova koji mogu biti u suprotnosti sa vojnim vrednostima ili napadati same vojnike.
Ovaj potez ministra Katz-a dolazi u trenutku kada se između vojnika i vojske oseća porast tenzija. Kako bi se osigurala pravilna i odgovarajuća upotreba resursa koji su bili dostupni kroz vojni radio, Katz je najavio formiranje stručnog tima, koji će raditi unutar Ministarstva odbrane. Ovaj tim će imati zadatak da nadgleda proces zatvaranja radija i obezbedi adekvatnu tranziciju prema novim komunikacionim strategijama.
Zatvaranje vojnog radija izazvalo je brojne reakcije unutar vojnog, ali i šireg društvenog okruženja. Dok neki izražavaju podršku odluci, smatrajući da je važno očuvati vojnu disciplinu i red, drugi su zabrinuti da bi ova akcija mogla da ograniči slobodu izražavanja unutar vojske. Činjenica da su vojnici i njihove porodice imali pristup informacijama i misljenjima preko radija može se smatrati pozitivnim aspektom koji sada dolazi pod pitanje.
S obzirom na trenutnu situaciju u Izraelu, koja je obeležena rastućim političkim tenzijama i neslaganjima između različitih frakcija, ova odluka može se posmatrati kao još jedan korak ka centralizaciji informacija unutar vojnog sistema. Katz smatra da je važno da vojnici i njihove porodice dobijaju kontrole i proverene informacije koje ne vode u pravcu zavera ili nepovjerenja prema vojnim redovima.
U isto vreme, kritičari ove odluke ukazuju na potrebu za otvorenom platformom putem koje bi vojnici mogli izneti svoje stavove i iskustva. Mnogi smatraju da je važno slušati glas vojnika, budući da su oni ti koji svakodnevno donose odluke koje utiču na njihov život i misiju. Ovaj debatni momenat može otvoriti pitanja o načinu na koji vojni sektor komunicira sa svojom zajednicom i koliko je transparentan proces donošenja odluka unutar vojske.
Za sada, situacija se zatvara na diskutabilnom mestu, gde postoje suprotstavljene strane koje se bore za svoje stavove. Kako će se realizovati ova odluka o zatvaranju vojnog radija i kakve će reperkusije imati na vojnu zajednicu i šire društvo, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, ovo je trenutak koji će sigurno ostati upamćen u istoriji vojnog medija u Izraelu, kao i izazov za buduće generacije koje će se suočiti sa pitanjima slobode izražavanja i vojne discipline.
