Poznata izreka kaže: „Srećna žena – srećan život.“ Ipak, često vikanje u braku nije znak sreće. Razumevanje uzroka takvog ponašanja može biti ključno za očuvanje veze. Terapeuti skreću pažnju na to da je važno prepoznati obrasce ponašanja koji dovode do tenzija i povišenih tonova. Ako se pitate „zašto moja žena viče na mene?“, evo nekoliko stručnih uvida koji mogu pomoći.
Vikanje, iako nije zdrav oblik komunikacije, može biti često u stresnim situacijama. Terapeutkinja Nilufar Esmailpur ističe da vikanje često odražava unutrašnji nemir i potrebu za izražavanjem osećanja koja su teška za verbalizaciju. Kada žena viče, obično je na ivici strpljenja i koristi jačinu glasa da bi bila saslušana.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih žena može vikati na svog partnera. Prvi razlog je preopterećenost. Svakodnevne obaveze, poput posla i brige o deci, mogu dovesti do akumulacije stresa. Ako nema prostora za opuštanje, vikanje postaje izlazna strategija. Terapeutkinja Marisa Mur naglašava da se žene često osećaju zatrpane obavezama, što može dovesti do tačke pucanja.
Drugi razlog može biti osećaj da nije saslušana. Ako partner ne obraća dovoljno pažnje, žena može osećati potrebu da viče kako bi privukla pažnju. Osećaj ignorisanja može lako prerasti u frustraciju. Treći razlog su nerešeni sukobi iz prošlosti. Problemi iz ranijih perioda mogu ponovo doći do izražaja u stresnim situacijama, što dodatno pogoršava komunikaciju.
Problemi u komunikaciji su još jedan čest uzrok vikanja. Različiti stilovi izražavanja – povučeniji partner naspram otvorenije žene – mogu dovesti do nesporazuma. Ponekad, vikanje nije direktno povezano sa trenutnom situacijom, već je to mehanizam odbrane od emotivnih rana iz prošlosti. Sve ovo može izazvati emocionalno povlačenje i prekid komunikacije.
Vikanje može ozbiljno uticati na brak. Čak i ako se čini da je to normalno, stalno podizanje tona može oštetiti poverenje i bliskost. Terapeutkinja Esmailpur upozorava da svaki sukob gradi zid između partnera. Vremenom, to može dovesti do ogorčenosti i emocionalnog udaljavanja.
Deca, takođe, mogu biti duboko pogođena takvim ponašanjem. Svedočenje raspravama među roditeljima može izazvati osećaj nesigurnosti i straha. Odrastajući u takvom okruženju, deca mogu usvojiti toksične obrasce ponašanja, što može uticati na njihove buduće veze.
Kada se suočite sa situacijom u kojoj vaša žena viče, stručnjaci preporučuju nekoliko koraka. Prvo, važno je priznati njena osećanja. Umesto da uzvraćate istom merom, mogli biste reći: „Vidim da si jako ljuta. Možemo li o ovome razgovarati mirno, bez vike?“ Ovo pokazuje razumevanje, ali i postavlja granicu.
Drugi korak je aktivno slušanje. Pokušajte da ponovite ono što vam je rekla u mirnom tonu. Ovo može pomoći da se oseća saslušanom i uvaženom. Takođe, važno je da ne uzvraćate vikanjem. Umesto toga, ostanite smireni i fokusirajte se na rešavanje problema. Smirena reakcija može otvoriti put ka zdravijoj komunikaciji.
Vikanje u vezi ne mora automatski značiti kraj. Ako postane obrazac, važno je preispitati šta stoji iza toga i raditi na boljoj povezanosti. Uz iskren trud, slušanje i postavljanje zdravih granica, odnos može postati jači nego ranije. U nekim slučajevima, komunikacija može biti ključno sredstvo za prevazilaženje izazova i izgradnju jače veze.
