Gotovo svako se ponekad zapita zašto se oseća iscrpljeno, čak i kada dovoljno spava. Umor nije uvek posledica nedostatka sna, a iza hroničnog osećaja iscrpljenosti često stoje neprimetni zdravstveni faktori i sitne navike koje polako troše telo i um. U nastavku su navedeni neki od najčešćih, ali često zanemarenih uzroka umora.
Prvi uzrok može biti nedostatak holina, nutrijenta ključnog za zdravlje mozga, raspoloženje i energiju. Holin se može naći u jajima i mesu, dok ga u manjoj meri ima u povrću poput brokolija, pasulja i pečuraka. Vegetarijanci i vegani su posebno podložni njegovom manjku, što može dovesti do osećaja iscrpljenosti.
Drugi uzrok je premalo sunčeve svetlosti. Vitamin D, poznat kao „vitamin sunca“, neophodan je za rad ćelija i osećaj vitalnosti. Ako veći deo dana provodite u zatvorenom, moguće je da vam nedostaje. Tokom jeseni i zime, često se preporučuje dodatak vitamina D u obliku suplemenata.
Problemi sa štitnom žlezdom takođe mogu biti uzrok umora. Usporena štitna žlezda usporava metabolizam, što može izazvati konstantan umor, dobijanje kilograma i osećaj magle u glavi. Dobra vest je da se poremećaj lako otkriva testom krvi, a uz odgovarajuću terapiju energija se brzo vraća.
Paradoksalno, previše kofeina može iscrpeti telo. Velike količine kafe i energetskih pića mogu podići nivo stresa i ometati kvalitet sna, što dugoročno dovodi do još većeg umora. Preporučena granica je do četiri šoljice dnevno.
Neki lekovi, iako neophodni, mogu postepeno smanjiti nivoe vitamina i minerala u organizmu. To se posebno odnosi na B12, magnezijum i koenzim Q10. Ako redovno uzimate terapiju, dobro je da sa lekarom razgovarate o mogućim suplementima.
Anemija, odnosno nedostatak gvožđa, takođe može dovesti do iscrpljenosti. Nedostatak gvožđa znači da krv ne prenosi dovoljno kiseonika, što dovodi do slabosti. Crveno meso je najbolji izvor gvožđa, dok vegetarijanci mogu posegnuti za spanaćem i brokolijem. Suplementi su česta terapija, ali uvek nakon laboratorijske potvrde.
Sezonske alergije i polenska kijavica mogu iscrpeti organizam. Kada je imunitet stalno „u pripravnosti“, to može remeti san i dodatno pojačati osećaj umora. Pored lekova, korisni su i praktični trikovi – tuširanje po povratku kući i nošenje naočara na otvorenom.
Na kraju, dehidratacija može imati značajan uticaj na energiju. Čak i blagi manjak tečnosti utiče na koncentraciju i energiju. Dovoljno je da telo izgubi nekoliko procenata vode i već ćete se osećati iscrpljeno. Preporučuje se unos od šest do osam čaša vode dnevno, a leti ili tokom treninga i više. Boja urina je dobar pokazatelj hidratacije – treba da bude svetložuta.
Svi ovi faktori mogu doprineti osećaju umora i iscrpljenosti. Važno je obratiti pažnju na svoje telo i prepoznati potencijalne uzroke. Ako umor postane hroničan, preporučuje se konsultacija sa lekarom kako bi se isključili ozbiljniji zdravstveni problemi. Uzimanje vremena za brigu o sebi, pravilna ishrana, vežbanje i dovoljno sna mogu značajno poboljšati nivo energije i kvalitet života.
