Ranije je za srpske biznismene najpopularnija destinacija bio Kipar, a danas su na vrhu liste Hong Kong i Singapur. Najnoviji zvanični podaci pokazuju da je došlo do preokreta kada je reč o ofšor zonama u kojima najčešće posluju domaći privrednici, ali je interesantno da mnogi i dalje nalaze svoju računicu za osnivanje kompanija u takozvanim poreskim oazama ili novčanim rajevima. To ukazuje na promene u strategijama srpskih firmi i preduzetnika, koji traže povoljnije uslove za poslovanje.
Ofšor poslovanje donosi razne pogodnosti, koje se kreću od nižih poreza, preko jednostavnijih procedura za osnivanje kompanija, do lakših načina za otvaranje bankovnih računa i isplatu dividendi. Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, naglašava da u svetu postoji sve više multinacionalnih kompanija koje imaju svoja sedišta na različitim mestima, što im daje prednost u planiranju transakcija. Iako poštuju zakone, mnogi preduzetnici pronalaze načine da iskoriste prednosti ofšor kompanija.
Benefiti od ofšor poslovanja su raznovrsni, a uključuju različite propise i poreze. Na primer, isplata dividendi može značajno da se razlikuje između Hong Konga i Srbije. Kovačević dodaje da je lakše otvoriti račun u ofšor zoni nego u zemlji koja nema ovakav status, a moguće su i uštede na PDV-u između nekih zemalja. Međutim, on upozorava da uvek postoje i oni koji koriste ofšor zone za nezakonite aktivnosti, poput pranja novca.
Kovačević smatra da je pogrešno razmišljati o ukidanju ofšor kompanija, jer će one uvek postojati. Neka preduzeća imaju koristi od takvog poslovanja, dok druga ne. Planiranje i organizacija biznisa u ofšor zoni zahteva više resursa, a države koje se smatraju ofšor zonama trude se da privuku nove kompanije nudeći povoljne uslove, čime ostvaruju dodatne prihode.
Osim toga, Kovačević ukazuje na sve globalniji svet, u kojem se javljaju nove vrste transakcija, posebno u informatičkoj delatnosti. U ovom sektoru, proizvodi i novac često „putuju“ bez fizičkog prisustva, što otežava praćenje i regulaciju.
Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije (NBS), tokom prvih osam meseci 2020. godine, građani Srbije su izvršili plaćanja prema ofšor zonama u vrednosti od 731,1 miliona evra. Najznačajniji promet ostvaren je sa Hong Kongom (546,1 miliona evra) i Singapurom (129,2 miliona evra), dok su Britanska Devičanska Ostrva, Liban i Lihtenštajn takođe među značajnijim destinacijama.
U analizi transakcija, NBS navodi da su preduzeća koja se bave proizvodnjom sirovog gvožđa, čelika i ferolegura bila najaktivnija, sa 23% ukupnog prometa. Eksploatacija ruda ostalih metala i nespecijalizovana trgovina na veliko takođe su značajno doprinele ovim brojkama.
Sve ove promene ukazuju na to da srpski biznismeni sve više prepoznaju prednosti ofšor poslovanja, posebno u svetlu globalizacije i bržih transakcija. Hong Kong i Singapur su postali ključne destinacije za srpske investitore, dok se Kipar, nekada vodeća ofšor destinacija, povlači u senku.
U svetlu ovih informacija, jasno je da će ofšor poslovanje nastaviti da igra važnu ulogu u ekonomskom pejzažu Srbije. Preduzetnici će nastaviti da traže načine da optimizuju svoje poslovne operacije, a ofšor zone će ostati privlačne zbog svojih pogodnosti. U tom smislu, važno je pratiti kako se zakonodavstvo i međunarodni propisi razvijaju, kako bi se obezbedilo da poslovanje ostane u skladu sa pravilima, ali i da se maksimiziraju koristi koje ofšor kompanije mogu doneti.
