Prema učenju Srpske pravoslavne crkve, praznik 12. jula (29. juna po starom kalendaru) posvećen je dvojici najvećih apostola – Svetom Petru i Svetom Pavlu. Ova dva svetitelja predstavljaju temelj Crkve Hristove: Sveti Petar, kao prvi među apostolima, je neposredno hodao sa Gospodom, dok je Sveti Pavle, poznat kao „apostol naroda“, propovedao Jevanđelje širom sveta i primio blagodat direktno od Vaskrslog Gospoda.
U srpskom narodu, ovaj dan se često naziva Petrovdan, iako Crkva naglašava zajedničko praznovanje obojice. Razlozi za ovakvo shvatanje su višestruki. Prvenstvo Svetog Petra među apostolima je jedan od ključnih faktora. Hristos ga je nazvao Kamenom (Petrom) i rekao: „Ti si Petar, i na tom kamenu sazidaću Crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati“ (Matej 16,18). Pored toga, Sveti Petar se u narodnim pričama često prikazuje kao čuvar rajskih vrata, dok se Pavle u njima ređe pominje.
Praznik Petrovdan takođe se povezuje sa letnjim radovima i običajima. U ovom periodu, prvi letnji plodovi počinju da se beru, a post i praznik označavaju kraj skromne ishrane i početak seoskih sabora, vašara i velikih radova. Narodna izreka „Do Petrovdana radi, od Petrovdana uživaj“ odražava ovo prelaženje iz radnog u uživački period.
Sveti Petar se u narodnoj poeziji i predanju često javlja kao jednostavnija figura, dok Sveti Pavle ostaje apostol teologije i učenosti. Zbog toga je ime Svetog Petra ostalo u svakodnevnom govoru kada se ovaj praznik pominje. Srpska pravoslavna crkva naglašava ravnoapostolnost i zajedničko praznovanje Svetih Petra i Pavla. Liturgijski himni i tropari posvećeni su obojici, a u troparu praznika se moli: „Apostoli Petre i Pavle, molite Milostivoga Boga da oprosti grehe dušama našim.“
Obojica apostola su stradali mučeničkom smrću u Rimu, u vreme cara Nerona, istog dana, ali na različite načine: Petar je razapet na krst, dok je Pavle bio posečen mačem, kao rimski građanin. Ova zajednička borba i pobeda vere nad svetom, smrti i grehom su suština praznika, iako se narod više oslanja na ime Svetog Petra.
U nekim krajevima veruje se da devojka koja na Petrovdan posadi žito u saksiji može da „pročita“ iz njegovih klica da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi, udaja je izvesna. Ovaj običaj pokazuje kako su tradicija i verovanje duboko ukorenjeni u svakodnevnom životu naroda.
Tokom liturgije na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je vernike da vera bez dela ostaje prazna, postavljajući pitanje da li im je vera istinska ili samo puka tradicija. Ova misao dodatno naglašava značaj aktivnog praktikovanja vere u životu pojedinca i zajednice.
Petrovdan se svrstava među 15 najvećih hrišćanskih praznika, a običaji koji se vezuju za ovaj dan su raznoliki. Dok plamen lila obasjava mrak uoči praznika, vekovni običaj iz paganskih vremena spaja se sa hrišćanskom simbolikom, okupljajući mlade i stare oko vatre u molitvi za zaštitu i rodnu godinu. Ovi rituali simbolizuju zajedništvo i povezanost ljudi sa prirodom i duhovnim vrednostima.
U zaključku, Petrovdan je dan kada se slavi ne samo religijska tradicija, već i duboko ukorenjena kultura i običaji naroda. Ovaj praznik nas podseća na jedinstvo vere i tradicije, te na važnost zajedničkog sećanja na apostole koji su postavili temelje hrišćanske zajednice.
