Otac Partenije, monah sa Svetogorske planine, podelio je svoja sećanja na Svetog Pajsija, ističući njegovu izuzetnu duhovnost i ljubav prema ljudima. Kada je imao samo 20 godina, otac Partenije se susreo sa Svetim Pajsijem na Svetoj Gori, gde je ovaj zamonašen. U to vreme, Sveti Pajsije nije bio poznat široj javnosti, ali je posedujući božansko prosvetljenje i milost, pružao duhovnu podršku svima koji su dolazili kod njega.
Sveti Pajsije je bio poznat po svojoj sposobnosti da pruži savet i utehu, a njegova ljubav prema ljudima bila je neizmerna. Otac Partenije je istakao da je ono što ga je proslavilo bila njegova spremnost na žrtvu. Sveti Pajsije se često molio Bogu da bolest, naročito rak, pređe na njega umesto na decu koja su bolesna, pokazujući time svoju duboku empatiju i ljubav prema svakome ko je patio.
„Žrtvovao se za druge“, rekao je otac Partenije, dodajući da se Sveti Pajsije, kada bi bolesni roditelji molili za zdravlje svoje dece, iskreno molio da Bog bolest prenese na njega. Njegov način molitve bio je emotivan i dubok, često govoreći: „Bože, uzmi rak od deteta i daj ga meni.“
Na kraju svog života, Sveti Pajsije je zaista oboleo od raka, ali je njegovo strpljenje i istrajnost tokom bolesti postalo uzor drugima. Otac Partenije naglašava da je Sveti Pajsije postao simbol snage i vere, čak i kada se suočavao sa najtežim iskušenjima.
U pravoslavlju, bolest se često posmatra kao iskušenje, ali i kao prilika za dublje preispitivanje smisla života. Sveti Pajsije je kroz svoju borbu sa bolešću pokazao da se kroz patnju može doći do unutrašnje obnove. Njegova ljubav prema Bogu i ljudima bila je tako snažna da je na kraju postao svetac koji inspiriše mnoge vernike širom sveta.
Pored ličnog svedočenja, otac Partenije ukazuje i na širu sliku pravoslavnog monaštva na Svetoj Gori, gde se monasi suočavaju sa izazovima modernog doba. Sveti Gora, kao duhovno srce pravoslavlja, suočava se sa rastućim spoljnim pritiscima koji prete vekovnom monaškom životu. Monasi su svesni da ne smeju biti uvučeni u crkvene sukobe, jer je njihova misija da služe Bogu i ljudima, a ne da se bave političkim intrigama.
U ovom trenutku, ukrajinski mitropolit Epifanije traži međunarodnu i panpravoslavnu potvrdu svog položaja, što dodatno komplikuje situaciju u pravoslavnom svetu. Monasi sa Svetogorske planine naglašavaju važnost očuvanja jedinstva unutar pravoslavne crkve, dok se suočavaju sa izazovima koji dolaze od spoljašnjih pritisaka i unutrašnjih razdora.
U ovoj situaciji, svedočanstvo o Svetom Pajsiju i njegov život postaju važan izvor inspiracije za sve one koji tragaju za duhovnim smirenjem i jasnoćom. Njegova sposobnost da se žrtvuje za druge, kao i njegova duboka molitva, ostavljaju snažan utisak na vernike i podsećaju ih na značaj ljubavi i saosećanja u svetu koji se često suočava sa patnjom i nepravdom.
Otac Partenije, kao svedok Svetog Pajsija, poziva sve ljude da uče iz njegovog primera i da se trude da u svom životu primenjuju ljubav, strpljenje i žrtvu. U svetu punom izazova i iskušenja, reči Svetog Pajsija i njegova duhovna praksa ostaju svetionik nade i snage za mnoge. Njegov život, posvećen ljubavi prema Bogu i ljudima, ostaje večna inspiracija za sve generacije.
