U besedi za petak četvrte nedelje po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović naglašava važnost svake ljudske akcije i njenog uticaja na život. On se poziva na Zakon Božje pravde, koji kaže da svako bezakonje koje čovek poseje donosi gorku žetvu muke. Ova pouka je večna i nepromenljiva, a njene posledice su neizbežne. Vladika potseća da nijedno delo nije bez posledica, i da se plod svakog greha, ma koliko bio skriven, na kraju javlja. Njegove reči pozivaju nas da sejemo poslušnost i dobrotu, kako bismo mogli da požnjemo mir i večni život.
U svojoj besedi, vladika koristi različite primere iz Biblije kako bi ilustrovao ovu istinu. On citira stih iz knjige Priča Solomunovih koji kaže: „Ko sije bezakonje, žnjeće muku.“ Ovaj stih podseća na to da bezakonje, koje može delovati privlačno ili slatko u trenutku, na kraju donosi gorke plodove. Vladika ukazuje na to da je ponekad teško prepoznati trenutne posledice naših dela, ali da one svakako dolaze.
Kroz priče o Evi, Kainu i gradovima Sodom i Gomor, vladika pokazuje kako su njihova dela imala strašne posledice. Eva je zbog svoje neposlušnosti doživela bol, Kain je postao besan lutalica zbog bratoubistva, dok su Sodom i Gomor požnjeli smrt. Ove priče služe kao upozorenje da svako bezakonje, ma koliko se činilo nevažno, može dovesti do ozbiljnih posledica.
Vladika se takođe osvrće na istorijske ličnosti kao što su Saul, Ahav i Jezavela, kao i na savremenike, podstičući nas da prepoznamo obrazac koji se ponavlja kroz istoriju. Njegova poruka je jasna: svako ko sije bezakonje, žanje muku. Ova univerzalna istina odjekuje kroz vekove i ne može se ignorisati.
U trenutnom svetu, vladika postavlja pitanje: „Ima li sela na svetu kome ova nauka nije pred oči postavljena?“ Ovim pitanjem ukazuje na sveprisutnost posledica naših dela i potrebu za preuzimanjem odgovornosti. Svaki čovek, prema vladikinim rečima, ima priliku da se uveri u ovu istinu kroz lična iskustva i primere iz okruženja.
U zaključku svoje besede, vladika Nikolaj poziva na molitvu i traži od Gospoda da nam da snagu da izvršujemo Njegovu volju. On naglašava da, iako znamo volju Božiju, često se suočavamo sa teškoćama u njenom sprovođenju. U ovom duhovnom pozivu, vladika nas podseća da je svaki trenutak našeg života prilika da biramo između dobra i zla, i da su naše odluke od suštinske važnosti za našu sudbinu.
U subotu sedme sedmice po Vaskrsu, vladika se takođe osvrće na važnost molitve za upokojene, naglašavajući da je to čin ljubavi koji osvećuje i nas same. On podseća vernike da se ne treba zaboraviti na one koji su otišli, već da ih treba pomenuti u svakoj molitvi. Takođe, u besedi za sredu prve nedelje po Duhovima, ukazuje da samo istinsko sjedinjenje vere, srca i dela vodi ka spasenju, a ne puko znanje ili spoljašnja ispravnost.
U svetu prepunom konflikata i bola, vladika Nikolaj donosi snažnu poruku o pravdi i miru. Njegove reči nas ohrabruju da ne uzvraćamo istom merom, već da prepustimo pravdu Bogu i sačuvamo mir u duši. Na kraju, vladika nas podseća da su sve naše pripreme samo predlog Bogu i da spasenje dolazi jedino od Njega. Ova duhovna mudrost ostaje relevantna i danas, pozivajući nas da se okrenemo Bogu i njegovim učenjima u svakodnevnom životu.
