Otac Stefan Rajčić, istaknuti sveštenik, izneo je svoje stavove o istopolnim brakovima i različitim oblicima seksualnosti u intervjuu koji je izazvao brojne reakcije. On je naglasio da Crkva nikada neće pristati na legalizaciju istopolnih brakova, smatrajući ih suprotnim hrišćanskim vrednostima. Ovaj stav je deo šireg diskursa o moralnim pitanjima unutar Crkve i društva.
U razgovoru, otac Stefan je podelio svoje mišljenje o različitim oblicima seksualnosti, koje naziva „bolesnom seksualnošću“. Pored homoseksualizma i biseksualizma, on takođe spominje poligamiju, pedofiliju, zoofiliju i nekrofiliju. On smatra da su biseksualci posebno štetni za društvo, ističući da je tanka linija između biseksualnosti i homoseksualnosti. Prema njegovim rečima, biseksualnost, posebno u braku, stvara dodatne probleme, jer može dovesti do emocionalne povrede partnera.
Otac Stefan veruje da je u Svetom pismu jasno navedeno da su „muželožnici“ gresi koji su odvratni pred Bogom. On je uveren da ne postoji mogućnost da osoba koja svesno ostaje u grehu može očekivati spasenje. Unatoč tome što je kritičan prema homoseksualnosti, on priznaje da u Crkvi postoje osobe koje se bore sa svojim identitetom i pokušavaju da se oslobode svojih sklonosti.
On deli primer jednog muškarca koji je imao veoma aktivan seksualni život pre nego što je došao u manastir, a koji je nakon tri godine uspeo da se značajno promeni i smanji broj svojih grešaka. Ovaj primer, prema ocu Stefanu, pokazuje koliko može da bude moćna vera i proces duhovnog isceljenja. On naglašava da Crkva ne odbija ljude sa takvim iskustvima, ali postavlja granice kada je u pitanju sveta tajna braka, koja je, kako on tvrdi, isključivo definisana kao odnos između muškarca i žene.
Otac Stefan se takođe osvrnuo na uzroke homoseksualnosti, smatrajući da mnogi muškarci postaju homoseksualci zbog odrastanja u porodicama sa samohranim majkama ili pod uticajem nasilnih očeva. On veruje da treba raditi na razumevanju i rehabilitaciji, ali ne i na prihvatanju homoseksualnosti kao normalnog oblika života.
Njegov stav je jasan: boriti se protiv homoseksualizma i drugih oblika seksualnog ponašanja koji su u suprotnosti sa učenjima Crkve. On poziva sve koji se bore sa svojim identitetom da potraže duhovnu pomoć i redovno se ispovedaju, naglašavajući da je važno ostati čist pred Bogom i raditi na sebi.
Otac Stefan takođe ističe da će, ukoliko se neko trudi da se izbavi iz greha, dobiti „venac mučeništva“, jer se borba protiv unutrašnjih demona smatra velikim duhovnim podvigom. On ohrabruje ljude da se redovno učestvuju u liturgijama, postovima i drugim duhovnim praksama kako bi ojačali svoju veru i smanjili svoje grešne sklonosti.
Sve u svemu, otac Stefanova izlaganja predstavljaju stavove koji se često sreću u tradicionalnim hrišćanskim krugovima, dok se društvo sve više kreće ka prihvatanju različitih oblika seksualnosti. Njegova uverenja i preporuke za duhovni rad izazivaju debate o granicama prihvatanja i ljubavi unutar Crkve, kao i o tome kako se suočiti sa savremenim izazovima moralnosti.
