Starije generacije često kritikuju mlade da „ne žele da rade“ ili da „beže od odgovornosti“. Ipak, prema istraživanju objavljenom u „New York Times“-u, pronalaženje i zadržavanje prvog posla danas je znatno teže nego pre 15 ili 20 godina. Mnogi mladi osećaju ovo iskustvo kao dehumanizujuće, s obzirom na to da se za svaku otvorenu poziciju često prijavljuje nekoliko stotina kandidata.
Većina prijava se šalje online, a prvi krug selekcije često obavljaju algoritmi. Mladi su primorani da prilagođavaju svoje CV-jeve ključnim rečima kako bi imali šansu da ih zapravo pregleda ljudski faktor, umesto botova. Richard Yoon, student ekonomije, opisuje ovu situaciju kao „distopiju“.
Osim izazova u pronalaženju posla, mladi radnici se suočavaju i sa problemima na radnom mestu. Umesto mentorstva, često se suočavaju sa mikroupravljanjem i preopterećenjem. Mnogi menadžeri očekuju da zaposlenici obavljaju više poslova u okviru standardnih 40 sati. 27-godišnja dizajnerka koja je napustila korporaciju u potrazi za frilens poslom ističe da su benefiti slabi, a mogućnosti za napredovanje gotovo nepostojeće.
Još jedan problem s kojim se mladi suočavaju je pojava „bossware“ – softvera koji prati svaki klik, kašnjenje i čak neaktivnost zaposlenih. Ovaj sistem može stvoriti osećaj gubitka kontrole i dodatnog stresa među radnicima.
Istraživanja Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja pokazuju da su mladi radnici, posebno oni mlađi od 25 godina, gotovo jednako nezadovoljni kao i njihovi nezaposleni vršnjaci. Ovaj trend je posebno izražen među mladim ženama, koje se suočavaju s dodatnim izazovima na tržištu rada.
Kako mladi odgovaraju na ovu situaciju? Dva su najčešća odgovora: prelazak u frilens ili pokretanje sopstvenog posla zbog veće autonomije, kao i podrška sindikalnom organizovanju, koje među mlađima ponovo raste. Yoon postavlja pitanje: „Ako je neko radio 20 godina u velikoj kompaniji i ipak ostao bez posla, zašto bih verovao da je to stabilan put?“
Ovaj trend prelaska u frilens ili sopstveni posao ukazuje na promenu u percepciji karijere među mladima. Mnogi više ne vide tradicionalni radni odnos kao stabilan put ka uspehu. Umesto toga, traže fleksibilnost i autonomiju, što im omogućava da se prilagode brzim promenama na tržištu rada.
U svetlu ovih izazova, mladi se bore da pronađu svoje mesto u ekonomiji koja se brzo menja. Iako se suočavaju s mnogim preprekama, njihova sposobnost prilagođavanja i inovacije može biti ključna za budućnost rada. U tom smislu, važno je da društvo i dalje prepoznaje i podržava njihove potrebe i aspiracije.
