Zemljotres jačine 8,8 stepeni pogodio je istočni deo Rusije u sredu u 11:25 po lokalnom vremenu, izazvavši zabrinutost za priobalne oblasti širom Pacifika. Ovaj snažan zemljotres jedan je od najjačih ikada zabeleženih, a milioni ljudi evakuisani su iz ugroženih zona zbog straha od potencijalnih cunamija. Iako je cunami koji je usledio naneo štetu, bio je znatno blaži nego što se očekivalo, što je iznenadilo mnoge.
Poluostrvo Kamčatka, na kojem je zemljotres zabeležen, nalazi se unutar takozvanog Pacifičkog vatrenog prstena — oblasti poznate po čestom javljanju snažnih zemljotresa. Površinski slojevi Zemlje su podeljeni na tektonske ploče koje se stalno kreću, a Pacifički vatreni prsten je pojas takvih ploča koji okružuje Tihi okean. Prema podacima britanske Geološke službe, oko 80% svih svetskih zemljotresa događa se duž ovog pojasa.
U priobalju Kamčatke, Pacifička ploča se pomera ka severozapadu brzinom od oko osam centimetara godišnje. Ova brzina može izgledati mala, ali u geološkom smislu je veoma značajna. Tokom tog procesa, Pacifička ploča dolazi u kontakt sa manjom Ohotskom mikropločom. Kako je Pacifička ploča okeanska, ona je gušća i „tone“ ispod lakše kontinentalne mikroploče. Tokom ovog procesa, dolazi do zagrevanja i topljenja, ali to nije gladak proces. Ploče se često „zaglave“, stvarajući trenje koje akumulira energiju tokom hiljada godina, a zatim se naglo oslobađa, što dovodi do megazemljotresa.
Dr Stiven Hiks, seizmolog sa Univerziteta u Londonu, objašnjava da se kod ovakvih zemljotresa pomeranje raseda proteže stotinama kilometara, što rezultira veoma snažnom magnitudom.
Nagli pokret ploča može izazvati pomeranje velike količine vode, stvarajući cunami koji se širi ka obali. Na otvorenom moru, cunami može putovati brzinom većom od 800 kilometara na sat, što je približno brzini putničkog aviona. U ovom trenutku, talasi često ne prelaze visinu od jednog metra, ali se kada se približe obali usporavaju na 30 do 50 kilometara na sat, a njihova visina naglo raste. Ipak, snažan zemljotres ne mora uvek da znači katastrofalan cunami. Tokom ovog zemljotresa, cunami na istočnoj obali Rusije doneo je talase visine do četiri metra.
Visina cunami talasa zavisi od oblika morskog dna i obale, kao i od gustine naseljenosti priobalja, što može značajno uticati na procenu štete. Prema početnim podacima Američke geološke službe, epicentar zemljotresa nalazio se na dubini od oko 20,7 kilometara. Postoji i teorija da plitki zemljotresi mogu izazvati veće pomake morskog dna, čime se stvara mogućnost jačih cunamija. Dr Hiks napominje da bi talasi bili znatno manji da je epicentar bio dublji.
Ključni faktor u smanjenju potencijalne opasnosti bila je pravovremena aktivacija sistema za rano upozoravanje, razvijenih u zemljama oko Pacifika. Ovaj sistem omogućava brzo obaveštavanje putem digitalnih kanala i preporučuje evakuaciju. Tokom cunamija 2004. godine, takav sistem nije postojao, što je dovelo do gubitka više od 230.000 života u 14 zemalja.
Sistemi ranog upozoravanja su od vitalnog značaja, jer naučnici ne mogu precizno predvideti trenutak kada će se zemljotres dogoditi. Iako se može pratiti brzina kretanja ploča uz pomoć GPS-a i istorijskih podataka, to daje samo procenu verovatnoće, a ne tačan trenutak.
Geofizički institut Ruske akademije nauka nastaviće da prati pogođeni region, jer se očekuje da bi naknadni potresi mogli trajati i do mesec dana. Ova situacija naglašava važnost kontinuirane pažnje i pripremljenosti u regionima sklonim prirodnim katastrofama.
