Ogovaranje nije slučajan proces; ono je rezultat složenih psiholoških i bioloških impulsa. Čak i sa najboljim namerama, izgovorite rečenicu o nekome ko nije prisutan i već se nalazite na ivici ogovaranja. Svi kao društvena bića težimo povezivanju s drugima, a jedan od najčešćih načina za to je razgovor o trećoj osobi. Ako ta osoba nije prisutna i razgovor je fokusiran na negativne aspekte njenog ponašanja ili osobina, već ste na terenu ogovaranja.
Iako možda niste svesni, ovakvi razgovori se dešavaju češće nego što mislite. Oni donose određenu vrstu unutrašnje satisfakcije, bilo da je u pitanju osećaj povezanosti s osobom s kojom razgovarate, ili podsvesno olakšanje što tema nije vi. Ova vrsta interakcije može stvoriti iluziju kontrole nad informacijom, situacijom, pa čak i nad drugom osobom.
Istraživanja pokazuju da tokom ogovaranja dolazi do oslobađanja dopamina, hormona zadovoljstva. U tim trenucima, mozak vas nagrađuje jer stičete utisak da imate kontrolu. Taj osećaj je često nesvestan, ali izuzetno jak. Kada razgovarate o nekome ko nije prisutan, vi niste predmet razgovora, što vas čini sigurnim. Deljenje informacija koje drugi ne znaju, čak i ako su to sitnice, daje osećaj moći. Zato ogovaranje često prerasta u naviku.
Jedna studija je pratila moždanu aktivnost ljudi dok su slušali tračeve, i to kako o sebi, tako i o poznatim ličnostima. Otkriveno je da se prefrontalni korteks, koji je zadužen za donošenje odluka i razumevanje društvenih odnosa, aktivira kada čujete pohvalne informacije o sebi. Međutim, ono što iznenađuje je da se vaš sistem za nagrađivanje aktivira kada slušate negativne tračeve o poznatim osobama. Drugim rečima, mozak uživa kada neko drugi ima problema, posebno ako je ta osoba u luksuzu ili deluje savršeno.
Važno je prepoznati kada razgovor prelazi granicu u ogovaranje. Kada sledeći put budete u situaciji da prokomentarišete nekoga, zapitajte se: da li bih ovo isto rekao ili rekla da je ta osoba prisutna? Ako je odgovor „ne“, verovatno ste zakoračili u ogovaranje. Svesnost o trenutku kada razgovor postaje trač je ključna, ne samo zbog osobe o kojoj pričate, već i zbog vas samih. Ogovaranje može vremenom udaljiti od drugih i narušiti međuljudske odnose.
Kontrola impulsa koji vas vuku ka ogovaranju može doneti snagu koja ne zavisi od onoga što se govori iza vaših leđa. Kada naučite da prepoznate te impulse, lakše ćete ih kontrolisati. To je proces koji zahteva svest i promišljanje, ali može dovesti do jačih i zdravijih odnosa sa drugima. Umesto da se fokusirate na negativne aspekte drugih, pokušajte da preusmerite razgovor na pozitivne teme ili na sopstvene iskustva koja ne uključuju ogovaranje.
Ogovaranje može delovati kao način povezivanja, ali dugoročno može doneti više štete nego koristi. Važno je razmišljati o posledicama svojih reči i kako one utiču na međuljudske odnose. Takođe, imajte na umu da će vaša reputacija biti oblikovana ne samo onim što radite, već i onim što govorite o drugima.
U slučaju da osetite potrebu da komentarišete nekoga, razmislite o tome kako bi se ta osoba osećala da zna šta govorite. Ovaj način razmišljanja može vam pomoći da se distancirate od ogovaranja i razvijete empatičniji pristup prema drugima. U konačnici, izgradnja zdravih odnosa zahteva više od površinskog povezivanja kroz tračeve; zahteva iskrenost, poštovanje i razumevanje.
