Podsticaj za ponovno razmatranje pitanja kanonizacije Petra II Petrovića Njegoša pojavljuje se ovih dana usled obeležavanja 180 godina od objavljivanja njegovog dela „Luče mikrokozme“. Manifestacije širom regiona, uključujući svečanu akademiju u Matici srpskoj u Novom Sadu, ponovo otvaraju pitanje zašto ovaj značajan vladika i pesnik nikada nije kanonizovan od strane Srpske pravoslavne crkve.
Inicijativa za Njegoševu kanonizaciju pokrenuta je 2013. godine, u povodu obeležavanja dvestaogodišnjice njegovog rođenja. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je tada istakao značaj Njegoša, predlažući da se proglasi svetiteljem. U Cetinjskom manastiru je 19. maja te godine svečano unesena Njegoševa ikona, a taj datum je određen kao liturgijsko obeležje Njegoševog lika unutar Mitropolije.
Amfilohije je istakao da je Njegoš, poput drugih svetaca, svedok Hristovog Vaskrsenja. U svojoj propovedi, naglasio je Njegoševu duhovnu vrednost i značaj za crkvu, pozivajući na njegovo prepoznavanje u crkvenom smislu.
Međutim, nedugo nakon te svečanosti, inicijativa je dospela pred Sveti arhijerejski sabor SPC, gde je odlučeno da se ne raspravlja o njenom predlogu. U zvaničnom saopštenju objavljenom 23. maja 2013. godine, naglašeno je da Sabor neće razmatrati ovu temu, što je bio jasan signal da se proces kanonizacije neće pokrenuti.
Razlozi za odbijanje predloga su kompleksni. Kanonizacija predstavlja pitanje koje zahteva jedinstvo među arhijerejima, a u ovom slučaju to nije postignuto. Crkva ne kanonizuje ličnosti zbog njihovih istorijskih uloga ili književne vrednosti, već zbog svetosti njihovog života i svedočanstva vere. Iako Njegoš nosi snažan duhovni pečat, neki arhijereji su smatrali da njegova ličnost kao vladara i pesnika ne ispunjava sve kanonske uslove.
Pored toga, postojale su bojazni da bi kanonizacija mogla biti protumačena kao politički čin, s obzirom na Njegošev nacionalni značaj. U složenim identitetskim okolnostima, naročito u Crnoj Gori, strahovalo se od mogućih političkih manipulacija u vezi sa ovom odlukom.
Iako Sabor nije prihvatio predlog za kanonizaciju, Mitropolija crnogorsko-primorska i dalje obeležava 19. maj kao dan posvećen Njegošu. U narodu, Njegoš se smatra duhovnom ličnošću i ima gotovo svetiteljski status, ali zvanično nije uveden u Diptih svetih.
Kanonizacija Njegoša ostaje jedan od najintrigantnijih i najdelikatnijih pokušaja u savremenoj istoriji SPC. Iako su postojale snažne inicijative, kanonska realizacija nije ostvarena. U trenutku kada se obeležava 180 godina od „Luče mikrokozme“, Njegoševa veličina ostaje neupitna, unatoč tome što nije postao zvanično priznat svetac.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija, visoka 2,3 metra. U selu Višnjeva, na praznik Svetog mučenika Nestora, služena je prva liturgija nakon više od jednog veka. Takođe, Ministarstvo Crne Gore usvojilo je inicijativu Mitropolije da se vrh Rumije ucrta kao prostor namenjen verskim objektima, čime je Crkva Svete Trojice dobila mogućnost da stekne pun pravni status.
Kako se nastavlja diskusija o Njegoševoj kanonizaciji, jasno je da ovaj veliki pesnik i vladika ostaje figura od izuzetnog značaja za srpsku kulturu i duhovnost, čime se i dalje bavi javnost, istražujući njegove dubine i uticaj.
