U savremenom urbanom okruženju, petak 13. se često doživljava kao „najnesrećniji dan u godini“. Mnogi ljudi se tada klone važnih odluka, odlažu putovanja ili sa strahom prate svaki neobičan događaj. Ipak, postavlja se pitanje – zašto je to baš petak i zašto broj 13 izaziva toliki strah?
Saša Srećković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu, objašnjava da je ovaj fenomen rezultat složenog kulturnog nasleđa. On ističe da moderni strah od petka 13. ima svoje korene u magijskim verovanjima, ali i snažnu medijsku podršku, koja je posebno postala izražena u Srbiji nakon Drugog svetskog rata, kada su usvojeni zapadni kulturni obrasci.
Verovanja o nesreći ovog datuma sežu duboko u hrišćansku tradiciju. Petak se smatra danom kada je Isus Hristos razapet, a prema nekim tumačenjima, na taj dan su se dogodili i drugi simbolički „padovi“ čovečanstva. U kombinaciji sa brojem 13, koji se često doživljava kao „remetilački“ u odnosu na harmoniju broja 12 (12 meseci, 12 apostola, 12 znakova Zodijaka), stvara se kombinacija koja kod mnogih izaziva nelagodu.
Istorija dodatno učvršćuje lošu reputaciju ovog datuma. Naime, 13. oktobra 1307. godine, po nalogu pape i francuskog kralja, započelo je masovno hapšenje Templara, što je označilo početak njihovog kraja. U modernom dobu, strah od petka 13. dodatno je pojačan ekonomskim krizama i popularnom kulturom. Roman Tomasa Losona iz 1907. godine, pod nazivom „Petak, trinaesti“, dodatno je popularizovao ideju o datumu koji donosi finansijski slom.
Ipak, ovo sujeverje nije univerzalno. U Italiji, na primer, nesreća se vezuje za petak 17., dok se u Grčkoj i mnogim zemljama španskog govornog područja zazire od utorka 13. Brojevi i dani se razlikuju od kulture do kulture, ali mehanizam percepcije rizika ostaje isti – kolektivno verovanje oblikuje način na koji se doživljava sreća i nesreća.
Srećković naglašava da sujeverje nije nešto primitivno ili arhaično. To su duboko ukorenjena verovanja koja se oslanjaju na religiju ili na kolektivno iskustvo. On dodaje da su magija i strah često povezani i da ono što danas nazivamo sujeverjem možda je nekada bilo sredstvo preživljavanja. Mediji igraju ključnu ulogu u tome, dajući nov značaj i snagu ovim verovanjima.
Zbog toga, iako ne postoji naučni dokaz da je petak 13. opasniji od bilo kog drugog dana, mnogi hoteli preskoče 13. sprat, avioni često nemaju red 13, a mnogi se dvaput razmisle pre nego što potpišu važan ugovor na taj dan. Ovo svedoči o snazi sujeverja u savremenom društvu i njegovoj sposobnosti da oblikuje ljudsko ponašanje.
U svetu u kojem su se mnogi običaji i verovanja prilagodili modernim normama, strah od petka 13. ostaje snažan. Iako se čini kao relikt prošlosti, on i dalje igra značajnu ulogu u životima mnogih ljudi. Na kraju, pitanje ostaje – koliko su ova verovanja ukorenjena i koliko utiču na naše svakodnevne odluke? U svetu koji teži racionalizaciji, sujeverje je i dalje prisutno, pokazujući da je ljudska priroda kompleksna i da strah često nadmašuje razum.
