Poslednjih dana, Beograđani su primetili sve više stršljena, a mnogi se suočavaju sa problemima zbog njihovih gnezda. Ova pojava, koja izaziva nelagodnost, nije neuobičajena jer su stršljeni najaktivniji u avgustu. Vladica Stanković iz Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine „Poskok“, koji se bavi uklanjanjem gnezda stršljena, objašnjava da se u ovom periodu društva stršljena intenzivno razvijaju.
Iako građanima deluje da je ove godine više stršljena nego inače, Stanković naglašava da to nije slučaj. „Sada su velike vrućine zbog čega se brže razvijaju i mnogo su aktivniji, pa ih ljudi češće viđaju. Avgust je period kada su najjači. U ovom periodu se legu nove jedinke i broj stršljena u gnezdu svakodnevno raste“, rekao je.
Stršljeni prave gnezda koristeći sažvakanu koru drveta, koju mešaju sa pljuvačkom i od nje formiraju pulpu. „Pulpu koriste da formiraju gnezdo. Ono je napravljeno tako da se unutrašnjost nikada ne pregreje iznad 31 stepena, jer vazduh stalno cirkuliše“, kazao je Stanković. Gnezda se najčešće nalaze na skrovitim mestima, kao što su rupe u zemlji, krovne konstrukcije ili druge šupljine. „Ima ih u starim, šupljim stablima. Važno je da postoji dovoljno velika šupljina koja im odgovara“, dodao je.
Kada se naiđe na gnezdo stršljena, važno je znati kako postupiti. Ako se gnezda nalaze na javnoj površini, građani treba da prijave problem nadležnim gradskim službama putem Servisnog centra Grada Beograda (na broj telefona 11-0-11), odakle se prijava prosleđuje odgovarajućoj ekipi za intervenciju. Uklanjanje gnezda obavljaju stručne ekipe obučene za dezinsekciju.
U slučaju gnezda u zajedničkom delu stambene zgrade, prvo treba pozvati upravnika, koji će zatim kontaktirati nadležne službe. Kada je reč o stanovima ili kućama, građani treba da se obrate firmama koje se bave dezinsekcijom. Stanković ističe da uklanjanje gnezda nije dovoljno svesti samo na prskanje insekticidima. „Leglo mora fizički da se ukloni, a tek nakon toga da se tretira hemijskim sredstvima kako se stršljeni ne bi vraćali na isto mesto. Samo prskanje nije dovoljno“, zaključuje Stanković.
Stršljeni su društvene pčele koje se organizuju u kolonije. Tokom leta, njihova populacija raste i može dostići čak nekoliko hiljada jedinki. Stršljeni su veoma važni za ekosistem, jer doprinose oprašivanju biljaka. Iako su od koristi, njihova agresivnost može predstavljati opasnost za ljude, posebno kada se osećaju ugroženima.
Važno je napomenuti da su stršljeni u velikoj meri korisni insekti, ali njihova blizina ljudskim naseljima može izazvati probleme. Zbog toga je važno pratiti njihovo prisustvo i, ukoliko je potrebno, preduzeti mere za njihovo uklanjanje.
U zaključku, stršljeni su aktuelna tema u Beogradu, posebno tokom letnjih meseci kada su najaktivniji. Njihova prisutnost može biti neprijatna, ali uz pravilno informisanje i delovanje, moguće je upravljati situacijom i osigurati bezbednost građana. Građani se pozivaju na oprez i da uvek traže stručnu pomoć kada naiđu na gnezda ovih insekata.
