Generalna sekretarka Centra za demokratiju Nataša Vučković izjavila je u emisiji „Blic uživo“ da je podrška građana Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji (EU) bila najjača 2008. i 2009. godine, kada su potpisani važni sporazumi i uveden bezvizni režim. Međutim, trenutni podaci pokazuju da Srbija danas ima najslabije interesovanje za članstvo u EU u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Ova promena stavova građana može se pripisati složenosti i dužini procesa pridruživanja, kao i nedostatku reformi i zategnutim odnosima sa EU.
Vučković je naglasila da je proces pristupanja EU postao dugačak i iscrpljujući, trajući više od dve decenije. Tokom ovog perioda, novi zahtevi su se neprekidno postavljali, što dodatno komplikuje situaciju. Prema njenim rečima, građani su sve više skeptični prema namerama vlasti, koji samo deklarativno govore o želji za članstvom, ali bez stvarnog napretka i reformi. Vlast u Srbiji već godinama neguje loš narativ o EU, što se može uočiti kroz medijske izveštaje i izjave političara, čime se dodatno povećava nepoverenje među građanima.
Ova situacija je dodatno otežana pomeranjem kriterijuma za pristupanje EU, kako je ukazao diplomata Zoran Milivojević. On je istakao da se fokus pregovora sve više prebacuje na geopolitičke aspekte i priznanje Kosova, što predstavlja značajan izazov za Srbiju. Milivojević je napomenuo da su poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa i ljudskih prava, ključna za napredak u pregovorima. Srbija je, prema njegovim rečima, u zaostatku kada je reč o ispunjavanju zahteva vezanih za ova poglavlja.
U razgovoru sa Vučković, Milivojević je istakao da je proces pristupanja EU postao kompleksan i da se postavlja pitanje iskrenosti Srbije u vezi sa stvarnom željom za članstvom. On smatra da bi bilo u obostranom interesu da se proces ubrza, ali i da je potrebno da Srbija ozbiljno shvati obaveze koje dolaze sa članstvom. Milivojević je takođe naglasio da je jedan od najvećih izazova u pregovorima političko pitanje Kosova, koje se mora rešiti kako bi se omogućio napredak u procesu pridruživanja.
Osim toga, Milivojević je ukazao na razlike u pristupu EU prema različitim zemljama, navodeći da se Crna Gora tretira drugačije tokom pregovora nego Srbija. Ove razlike dodatno komplikuju situaciju i mogu doprineti osećaju nepravde među građanima Srbije.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da građani Srbije gube poverenje u proces pridruživanja EU, a razlozi za to su višestruki. Pored dugotrajnosti procesa, nedostatak konkretnih reformi i promena u pristupu EU postavljaju dodatne izazove. U tom kontekstu, važno je da vlasti u Srbiji preispitaju svoj pristup i komunikaciju sa građanima, kako bi se ponovo uspostavilo poverenje i otvorila vrata za buduću saradnju sa EU.
U zaključku, situacija je složena i zahteva ozbiljan pristup. Srbija se suočava sa izazovima koji dolaze iznutra, ali i spolja, a jedini način da se prevaziđu ovi problemi jeste kroz iskrenu i konstruktivnu komunikaciju, kao i kroz konkretne reforme koje će omogućiti napredak u procesu pridruživanja EU. Samo kroz transparentnost i posvećenost reformama Srbija može povratiti poverenje svojih građana i nastaviti sa svojim evropskim putem.
