U vremenu kada se čini da svet sve više pada pod uticaj nevidljivih sila tame, reči Svetog Filareta Moskovskog postavljaju jedno od najvažnijih pitanja duhovnog života: Ako postoji Bog, zašto zlo ponekad ima toliku moć nad čovekom? Sveti Filaret, istaknuti arhijerej Ruske pravoslavne crkve iz 19. veka, poznat po svojoj mudrosti i duhovnoj pronicljivosti, ukazuje na to da uzrok nevolje često leži u unutrašnjem stanju čoveka. Prema njegovim rečima, nevolje koje nas pogađaju nisu uvek kazne, već posledice napuštanja unutrašnje tvrđave dobra.
Sveti Filaret ističe da kada neprijatelj duše dobije priliku da se poigrava ljudskim životima, to je često zato što u tom čoveku nisu postavljeni čvrsti principi dobra. U njegovoj pouci, blagodati – Božija zaštita – nisu automatske, već se stiču životom u istini i vrhunskim vrednostima. Tamo gde nema čvrstih moralnih temelja, zlo može lako da prodre i izazove čoveka.
Duhovna realnost, prema pravoslavlju, nije apstraktna, već svakodnevna borba svakog hrišćanina. Ova borba se ne odvija samo u velikim iskušenjima, već i u malim, svakodnevnim izborima. Kada čovek popusti u malim stvarima, kao što su laž ili gordost, otvara se pukotina kroz koju zlo može da uđe. Sveti Filaret ne govori ovo da bi obeshrabrio ljude, već da ih podstakne da prepoznaju svoju sposobnost da obnove temelje dobra.
Sveti Filaret poziva na ozbiljnu introspekciju. Postavlja pitanje koji su naši principi i da li se oslanjamo na Jevanđelje ili na „duh vremena“ koji relativizuje istinu. Crkva kroz vekove svedoči da bez unutrašnje čvrstine i truda da činimo dobro, ne možemo očekivati spoljašnju zaštitu. Svetitelji su postigli duhovnu snagu ne zato što su bili „posebni“, već jer su u sebi sačuvali čvrste temelje vere.
U ovim teškim vremenima, kada se ljudi suočavaju sa mnogim izazovima, reči Svetog Filareta dolaze kao milosrdno upozorenje. Bog nas nikada ne ostavlja bez razloga kada se suočavamo sa zlom. Ako osetimo da nas zlo preplavljuje, to može biti poziv na buđenje i obnovu. U tišini duše, kroz iskrenu molitvu i pokajanje, obnavlja se blagodat koja nas štiti.
U svetlu ovih učenja, važno je prepoznati da ako želimo Božiju zaštitu, trebamo izabrati i sačuvati čiste i čvrste temelje dobra. Sveti Filaret nas podseća na to da nije dovoljno samo verovati; potrebno je aktivno raditi na sebi, težiti dobrim delima i živeti u skladu sa Božijim zapovestima.
Pored lične borbe, važno je razmisliti o tome kako našim rečima i postupcima možemo isceljivati ili ranjavati druge. Zlatoust nas podseća da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili. U tom smislu, naše svakodnevne interakcije imaju dubok duhovni značaj.
Brige koje nas razaraju iznutra često se mogu prevazići jednostavnim rešenjima. Duhovnici nas podsećaju da je put do mira kroz skromnost, tišinu i pažnju prema drugima. U svetu koji nas često odvlači od suštine, važno je ostati fokusiran na ono što je zaista bitno – ljubav prema Bogu i ljudima.
Svetac iz 4. veka upozorava da će istina biti proglašena ludošću, dok će laž biti smatrana mudrošću. Njegov vapaj je poziv da se vratimo veri i istini Hristovoj pre nego što bude prekasno. U tom smislu, Sveti Filaret nas poziva da se suočimo sa sopstvenim slabostima i da se trudimo da budemo bolji ljudi.
Na kraju, reči Svetog Filareta treba da nam budu svetionik. Ako želimo Božiju zaštitu, trebamo neprestano raditi na očuvanju dobrih vrednosti i čvrstih temelja u svom životu. U tom procesu, svako od nas ima moć da postane izvor svetlosti i nade u svetu koji se često čini tamnim.
