Godinama unazad mladi se sve ređe odlučuju za obrazovanje u zanatima kao što su moler, vodoinstalater, zidar, tesar, električar, keramičar i zavarivač. Ovo je postalo poseban problem, posebno sada kada je pandemija uzrokovala dodatne poteškoće. Mnogi su tokom aprila i maja odložili radove u svojim domovima zbog karantina, što je dovelo do trenutnog povećanja potražnje za zanatlijama. U takvim okolnostima, na dobrog majstora morate da čekate, a to je u suprotnosti s činjenicom da se zanimanja u ovoj oblasti i dalje traže.
Sindikati i poslodavci imaju različite poglede na minimalnu zaradu, dok radnici u sektoru zanatstva beleže sve veću potražnju. Poslovni oglasi za zanatlije su aktivni, a u ovoj industriji se ne oseća kriza kao u mnogim drugim sektorima. Ipak, interesovanje za prekvalifikacije u zanatskim oblastima je malo, upozoravaju stručnjaci. Mnogi mladi ljudi radije biraju obrazovanje u oblastima poput menadžmenta ili IT tehnologije, što dodatno pogoršava situaciju na tržištu rada.
Potpredsednik Građevinske komore, Goran Rodić, ističe da je potražnja za kvalitetnim majstorima u porastu, a samim tim i cene njihovih usluga. Dobar majstor, kao što su keramičari ili električari, može zarađivati više od 2.000 evra mesečno. Dnevnice za dobre zanatlije kreću se od 60 do 100 evra, dok oni koji su manje kvalifikovani rade za znatno manje. Rodić naglašava da je teško pronaći dobrog majstora, čak i uz visoke cene, i da je sve više ljudi koji se odlučuju za rad u inostranstvu gde mogu ostvariti bolje zarade.
Rodić takođe primećuje da su „pravi“ majstori uglavnom stariji od 55 godina, a da su mladi zanatlije sve ređi. Ova starosna struktura dodatno otežava situaciju, jer se veštine i znanja stiču kroz godine iskustva. U svetu se suočavamo s krizom zanatske elite, jer se mladi ljudi sve manje školuju za zanatska zanimanja, dok se istovremeno stvara prevelika ponuda kadrova u kancelarijskim poslovima.
Nemačke kompanije su već upozorile na nedostatak radne snage, posebno u građevinskom sektoru, i traže rešenja za privlačenje radnika s Balkana. Nemačka vlada planira novo pravilo koje će olakšati dolazak radnika iz zemalja Zapadnog Balkana, omogućavajući im lakše dobijanje viza bez poznavanja jezika i poslovnih kvalifikacija. Ipak, očekuje se da će godišnje moći da uđe samo oko 25.000 radnika, dok se istovremeno predviđa da će u narednim godinama 150.000 radnika u građevinskoj industriji otići u penziju.
Ova nova pravila biće važna za kompanije koje se suočavaju sa sve većim izazovima u pronalaženju kvalifikovane radne snage. Uslov za dobijanje vize za rad u Nemačkoj biće radni ugovor koji mora odobriti Savezna agencija za rad. Ova situacija naglašava potrebu za obrazovanjem i obukom mladih ljudi u zanatskim zanimanjima, jer je potražnja za ovim poslovima sve veća.
U zaključku, situacija na tržištu rada u Srbiji ukazuje na ozbiljne probleme sa nedostatkom zanatlija. Dok se potražnja povećava, mladima je sve teže da se odluče za zanatska zanimanja. Ova situacija zahteva promene u obrazovanju i podsticanju mladih ljudi da se opredele za zanimanja koja su ključna za razvoj privrede.
