U poslednje vreme, poljoprivrednici u Srbiji sve više se okreću proizvodnji specijalnih kultura kao što su šafran, špargla i batat, što im donosi značajne finansijske koristi. Ove biljke ne samo da su tražene na tržištu, već i donose visoke cene, čime se stvara mogućnost za ostvarivanje godišnje zarade od čak 40.000 evra.
Šafran, poznat kao jedan od najskupljih začina na svetu, dobija se iz cveta „Crocus sativus“. Ova višegodišnja biljka potiče iz Grčke, a danas se uzgaja širom Evroazije i u nekim delovima Amerike i Afrike. U selu Tamniču, u Srbiji, postoje polja šafrana, gde se berba obavlja u oktobru. Kako bi se proizveo jedan kilogram ovog začina, potrebno je oko 200.000 cvetova, što ga čini izuzetno skupim. Cena jednog kilograma šafrana može dostići skoro 40.000 dinara, dok gram košta između 30 i 40 evra.
Špargla, zeljasta biljka koja se dugo koristi u narodnoj medicini, takođe postaje sve popularnija među srpskim poljoprivrednicima. Ova biljka je otporna na nepovoljne vremenske uslove i može doneti godišnju zaradu od oko 20.000 evra. U Srbiji, kilogram špargle košta oko 2.000 dinara, a sa jednog hektara moguće je ostvariti profitabilnost od 15.000 do 20.000 evra godišnje. Špargla se smatra zdravim i ukusnim povrćem, a njeno uzgajanje postaje sve popularnije.
Batat, ili slatki krompir, još je jedna kultura koja dobija na značaju. Ova tropska biljka, koja potiče iz Srednje i Južne Amerike, ima sladak ukus i bogata je proteinima. Sadnja batata obično počinje u maju, a uzgaja se iz sadnica na uzvišenim gredicama. U slobodnoj prodaji, kilogram batata košta oko 300 dinara, ali u Srbiji još uvek nema mnogo uzgajivača ovog povrća.
Kako poljoprivrednici otkrivaju potencijal ovih kultura, sve više njih prelazi na specijalizovanu proizvodnju, što im omogućava ne samo da maksimiziraju prinos, već i da se istaknu na tržištu. Ulaganjem u ove biljke, poljoprivrednici ne samo da obezbeđuju sebi bolju budućnost, već i doprinose diversifikaciji poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Ovaj trend ukazuje na sve veću svest o vrednosti specijalnih kultura i njihovom potencijalu za profit, što može dovesti do razvoja novih poljoprivrednih praksi i unapređenja ekonomije u ruralnim oblastima. U svetlu ovih informacija, može se očekivati da će se u budućnosti još više poljoprivrednika okrenuti ovim profitabilnim kulturama, čime će dodatno obogatiti srpsku poljoprivredu.
