Godinama je na tržištu u Srbiji veliki deficit majstora, dok građani muku muče dok ugovore posao izgradnje ili adaptacije stana. Već pet godina u Srbiji je traženje majstora za radove u kući i stanu kao „traženje igle u plastu sena“, zbog sve većeg broja radnika koji su otišli u inostranstvo. Plata je 500 evra u Srbiji, ali nema ko da radi: iskustvo nije potrebno, a posao je i više nego prelep.
Pandemija koronavirusa je značajno promenila svet, a svakoj drugoj osobi su smanjeni prihodi, a mnogi su i izgubili poslove. U takvim okolnostima, profesija majstora postala je jedna od najtraženijih u Srbiji, a posao je zagarantovan već i tokom studiranja. Malobrojni moleri, zidari, tesari, električari i keramičari koji su ostali u Srbiji, svoje „tezge“ zakazuju mesecima unapred i naplaćuju basnoslovne cene, i to po nekoliko hiljada evra po obavljenom poslu.
Građani koji su se odlučili na renoviranje suočavaju se sa sve većim problemima u pronalaženju majstora. Danica M. (31) iz Beograda je samo jedan od mnogih koji su se našli u velikom problemu zbog nedostataka majstora. Nakon što je podigla kredit kako bi adaptirala stan, nije mogla da zakaže majstora ni za najosnovnije poslove. „Bilo mi je jako hitno da adaptiram stan, jer je uskoro trebalo da se porodim. Imala sam gomilu preporuka i dovoljno novca, ali niko od njih nije hteo ni da čuje da dođe da radi. Svi su mi rekli da prvi slobodan termin imaju u avgustu“, kaže Danica.
Prema njenim rečima, cene su znatno premašene, a radovi nisu obavljeni kako je dogovoreno. „Morala sam da budem oprezna i da kontrolišem sitnice, kako nešto ne bi bilo pogrešno urađeno. Kada su im trebale stvari, zvali su me da donesem sa drugog kraja grada“, dodaje Danica.
Iz beogradske građevinske firme napominju da u Srbiji nema dovoljno kvalitetne radne snage zbog velike potražnje za majstorima u Evropi. Mnogi su otišli u Nemačku, Austriju i Švajcarsku, gde su im plate daleko veće. „Deo radne snage ostao je angažovan kod privatnih investitora na velikim projektima, ali oni koji su ostali sada zarađuju više nego pre“, kažu iz firme.
Mladi ljudi su nezainteresovani za ovu vrstu posla, iako su plate atraktivne. „Majstor u proseku ima 50 godina, a malo mladih se školuje za ovu profesiju. Mladima deluje kao dug put da postanu majstori, ali to je posao koji se isplati“, ističe vlasnik građevinske firme.
Prema podacima, zarade molera i vodoinstalatera su oko 2.500, a mogu dostići i 3.000 evra po obavljenom poslu tokom sezone. „Dnevnice se kreću od 60 do 100 evra za dobre majstore, dok neiskusni majstori često koštaju više nego što vrede“, dodaje vlasnik firme.
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije naglašava da je došlo do krize i manjka zanatlija, dok je hiperprodukcija kadrova otišla u menadžment i IT sektore. „Da bi dobili dobrog majstora, treba vreme. Nove investicije će tražiti bar 50 odsto više zaposlenih u građevinskoj industriji“, kaže Rodić. On ističe da će domaće firme morati da angažuju radnu snagu adekvatno kako bi zadržale zaposlene i sprečile njihov odlazak u inostranstvo.
U zaključku, situacija na tržištu rada u građevinskom sektoru u Srbiji je alarmantna. Nedostatak majstora, visoke cene i loš kvalitet usluga predstavljaju velike izazove za građane. Ukoliko se ne reše ovi problemi, budućnost građevinske industrije u Srbiji može se suočiti sa ozbiljnim poteškoćama.
