Tržištu rada u Srbiji nedostaju mnoge zanatske profesije, što predstavlja ozbiljan problem za ekonomiju i zapošljavanje. Uprkos izazovima koje je donela pandemija korona virusa, u prvih osam meseci tekuće godine 20.000 ljudi je uspelo da pronađe posao. Iako je situacija na tržištu rada složena, postoje i pozitivni trendovi.
U prvoj polovini godine, kriza izazvana pandemijom je imala značajan uticaj na broj oglasa za posao, koji je opao za 17% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ipak, potražnja za novim zaposlenjem je porasla, sa povećanjem broja kandidata koji su tražili posao za skoro 3%. Trenutno je aktivno oko 2.500 oglasa na dnevnom nivou, a najtraženije oblasti su trgovina/produkcija, IT sektor, mašinstvo, administracija i elektrotehnika.
Kada govorimo o pojedinačnim radnim pozicijama, najveće šanse za zapošljavanje imaju prodavci, komercijalisti, magacioneri, vozači i telefonski operateri. IT sektor ostaje izrazito deficitran, s obzirom na to da poslodavci imaju poteškoća u pronalaženju kvalitetnih kandidata, posebno na pozicijama srednjeg i višeg nivoa. Najtraženije IT pozicije uključuju JavaScript developere, Java developere, IT help desk stručnjake, .Net developere i PHP developere.
Deficit kadrova se ne odnosi samo na IT sektor, već i na zanatska zanimanja. U Srbiji se već godinama oseća nedostatak frizera, kuvara, automehaničara, stolara, bravara i magacionera. Podaci sa sajta Poslovi Infostud pokazuju da je potražnja za ovim zanimanjima veća od ponude, što dovodi do problema na tržištu rada.
U prvih osam meseci 2020. godine, od skoro 27.000 oglasa za posao, 60% je tražilo kandidate sa srednjom stručnom spremom, dok je visoka ili viša škola tražena u 25% oglasa. Samo 8% oglasa je tražilo kandidate sa master diplomom. Nasuprot tome, većina kandidata koji su tražili posao su bili visoko kvalifikovani, čineći 50% od ukupnog broja, dok je samo četvrtina imala srednju stručnu spremu.
Engleski jezik se pokazao kao najtraženiji strani jezik, s obzirom na to da je čak 20% oglasa bilo raspisano na ovom jeziku. U manjoj meri su bili traženi nemački, ruski i mađarski jezik.
Analiza kandidata pokazuje da svaki četvrti kandidat koji je konkurisao putem sajta ima više od 10 godina radnog iskustva. Osobe sa iskustvom između pet i deset godina čine 20% od ukupnog broja kandidata, dok oni koji traže svoj prvi posao i nemaju radnog iskustva predstavljaju 10% kandidata.
Ova situacija ukazuje na to da tržište rada u Srbiji prolazi kroz značajne promene. Iako je zabeležen pad u broju oglasa za posao, porast potražnje za novim zaposlenjima ukazuje na to da ljudi i dalje aktivno traže prilike za zaposlenje. Povećanje broja oglasa u oblastima kao što su IT i trgovina može pružiti nadu za budućnost, ali nedostatak zanatskih zanimanja ostaje zabrinjavajući problem.
Zanatska zanimanja su ključna za razvoj ekonomije i društva u celini. Njihov nedostatak može dovesti do povećanja nezaposlenosti i smanjenja kvaliteta usluga i proizvoda koje građani svakodnevno koriste. Stoga je važno da se na nivou države i lokalnih zajednica preduzmu konkretne mere kako bi se privukli mladi ljudi u zanatske profesije, kao što su obuke, stipendije i promocija značaja zanatskih zanimanja.
U zaključku, tržište rada u Srbiji se suočava sa brojnim izazovima, ali postoji i prostor za rast i unapređenje. Ulaganje u obrazovanje i obuku, kao i promocija zanatskih zanimanja, može doprineti stabilizaciji tržišta i smanjenju nezaposlenosti.
